Просветни гласник

ШК0.1СК0 КРЕТАЊЕ

петрографски варијабилних кречњака. Најзад сам наишао иа извеснс иојаве, које скупа узев чине поставку Радосава Васовића о ностојању дилувијадних глечера у Србији врло вероватнои. Најважније од тих појава ћу овде описати. 7. јула 1908. год. наишао сам у Милићеву Селу, поред новог друма Пожега—Ариље, 7 км. далеко од Пожеге, на један бедем, који је обрастао растовом шумом, а који се сав састоји од растреситог материјала: песка, шљунка и облутака помешаних са глином. Овај је бедем лучног облика, чија је испупчена страна окренута северо-истоку, а његова издубљена страна југо-западу. Сам је бедем врло кратак, а налази се испод куће Михаила ЕрстониКа. Што је најинтересантније по овом бедему налазе се неправилног паралелопипедног облика рипе од но неколико стотина и хиљада килограма од разних слатководних (терцијарних?), сенонских и мрких иалеозојских кречњака. Сем тога налазе се доста велики блокови кварцита и кварцитног пешчара, чије су новршине већнном углачане. На билу истога бедема нашао сам два облутка кварцита, којипотпуно имају облик Фацетованих облутака. Један од њих је, по облику, скоро идентичан са Вге1кап1;ег-ом кварцпорФира, који се налази у Геолошком Заводу, а који сам ја нашао на једном моренском бедему на Одри, недалеко од Берлина. Доња површина овога кварцитног облутка из Милићевог Села је широка и потнуно углачана. Навише се коннчно завршује слично облику С1уреаз1ег-а. На његовој горњој страни налазе се 3 Фацете. 7 км. на .југозаиад од овог бедема налази се брдо Жирава (779 м.) састављено од истога кварцита, кварцитног конгломерата и пешчара. Блокови и облутци кварцита и кварцитног конгломерата, који се на овом бедему налазе, донесени су ту са најмање 7 км. даљине у ваздушној линији. Да су они могли и морали бити донесени и са веће даљине, сведочи облик горе наведеног Фацетованог облутка кварцитног. На сваки начпн требало би поуздано знати докле се нростире и где се све јавља поменути слој кварцита и кварцитног конгломерата са Жираве. Доња, равна и углачана површина кварцнтног Фацетованог облутка сведочи, да је она морала постати суљањем а не котрљањем, те да дакле ни у ком случају овај облутак не може бити речног порекла. Узимањем глечера у помоћ веома би се лепо могла објаснити Форма овога облутка, који би тада морао бити подинска морена. Подинска морсна је онај кварц -порфирски ОгеГкан^ег у кабинету. Оиисани бедем просечен је Милићевачким Потоком, којн тече са југо-занада на северо-исток. С унутрашње стране бедема, у долини овога потока, налази се мноштво блокова слатководног, конгломератског кречњака, који су хиљадама килограма тешки, од којих је највећи 4 м. дугачак и широк, а 3 м. дебео. Овим блоковима цела .је долина Милићевачког Потока засејана. И они су ту морали донесени