Просветни гласник

74

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

бити. Постанак овога бедема такође се врло лако да објаснити појавом глечера, а врл.о тешко речним дејством. Пре свега он је сав од нхљунка и песка, а по његовом биду се налазе бдокови стена разне старости. То, што је ситнији наносни материјал дубље а крупнији материјал са оштрим ивицама на самој површини бедема положен, говори одсудно иротив речног постанка овога бедема. Код моренских бедема ова је појава сасвим обична и природна. 22. септембра 1908. у незнатном каменодому Јеремије Димитријевића из Горобиља, који се у истом седу налази, више Гардића кућа, 2 км. на с. з. од описанога бедема, а који је од горњо - сенонског кречњака. тра-гао сам даље за адвеолинским кречњацима,! које сам ту први пут раније нашао. Нове облутке алвеолинског кречњака нисам нашао, али сам на блоковима сенонског тврдог кречњака нешто ново открио. На њиховим углачаним доста приметно распаднутим површинама нашао сам млазеве нееумњивих греботина (КгИгеп) и иарки (бсћгаттеп). Неколико таквих облутака сам узео а и два велика бдока сенонског кречњака од по неколико стотина килограма, но на којима се ове греботине и парке врло депо виде, тако депо, да су то прави музејски егземплари. На једном блоку лепо се распознају греботине и парке од два разна правца, кпји се међу собом секу под скоро правим углом. Ове греботине и парке немају ничега заједничког са тако званим Нагшзсће, који је тектонског дорекда. Ове парке и греботине могде су постати само на тај начин што су преко ових блокова и обдутака сенонског кречњака предазиди комади оштрог камења кдизећи и парајући их. И ова појава може се једино објаснити постојањем глечера, који при кретању својим подинским моренама пара сво.ју камениту поддогу. Са појавом парки и греботина у овом каменом мајдану врдо се депо може да веже појава некодиких облутка алвеодинског кречњака, који нигде у окодини на другом месту нисам могао наћи. И ови облутци алвеодинског кречнака су овде донесени. Одакде? — То тек треба утврдити. У друштву са адвеодинским облутцима надазе се у истом мајДану изнад сенонског кречњака и разни обдутци кварцита и кварцитног конгдомерата, који су такође донесени. Мидићевачки бедем са бдоковима разних стена по свом биду, појава Фацетованих обдутака на истом бедему, надазак у непосредној бдизини парки и греботина на сенонском кречњаку и с последњим у вези појава кварцитних облутака и обдутака адвеолинског кречњака, кога нигде у окодини у масама нема, све то наводи на закључак, да је у пожешкој котлини било гдечера, који су ове своје творевине као своје споменике иза себе оставиди. Да би се ове појаве могде несумњиво објаснити, потребно је пожешку котлину детаљно геодошки проучити. која је геодошки врдо интересантна".