Просветни гласник

75

149. Збор (10. октобра 1909.)1. Др. Свет. Радовановић, поводом смрти Г. Н. Златарског, проФесора Геологије и Падеоетологије на Универзитету у Софији и дописног члана Српског Геолошког Друштва, говори о животу и научном раду љегову. 2. Др. Свет. Радовановић саонштава своја проматрања, која је чинио на екскурзијама по североисточној Србији и Банату у друштву с г. г. ШаФаржиком и Лоци.јем из Будим-Пеште и Мразеком и Мургочијем из Букурешта. 3. Рад. Васовић говори о пећини у селу Церемошњи (срез звишки). „У атару села Церемошње, које са Буковиком чини једну општину у звишком срезу, находи се једна доста интересантна пећина. Брдо у којем је пећина није велико. На секцији Петровац (3 3), специјалне карте, у размери 1 : 75.000, то се зове Понорско брдо (4б'2 м.). Пећина је окренута југу, на тој је страни улаз. Са југо-западне стране пружа се долина једног потока, у којем (21. јуна 1908.) није било воде. На поменутој карти то се зове Лонорски аоток. Вода која тече тим потоком протиче дуж пећине и на северном крају пада у понор чија је дубина 3—4 метра. На десној страни одмах од уласка има једно повеће проширење, које је горе отворено (виглед). Главни ходник пећински дугачак је 120 метара. На. уласку и по пећинском поду находи се много камења, једно ,је од стропоштавања пећинског тавана и оно ,)е рогљасто, а друго је доваљано и оно је мање, алије заобљено; норед камења има шљунка и песка, а у понору је крунно камење, тиња и шушњар, које је вода донела. Десно од понора находи се велико проширење чије је дно нагнуто (у виду стрме равни). Ту се находе многи сталагмити и сталактити, који чине украс тој дворници која се зове „храм". Поред многих сталагмита има. и извијуганих корита, слично .иријесецима" у пећини седа Рожанства (ужички округ). Дужина „храма* имаће на 200 метара. Поред пећинског накита у „храму" се находе крупне стене. Све ове стене у вези са пукотинама, које се виде на спољашњој страни пећине, стварају уверење да је строаоштавапе кречних стена (у којима се пећина находи) био главни чинилац у стварању ове пећине. Додина Понорског потока није овом пећином потпуно затворена; десном страном, на северо-исток, у висини од 5—6 метара наставља се секундарна вијугава додина, нормаднога пада, која иде у правцу ка Чардачкој реци што се улива у Кучајнску реку, између мајдана и села Кучајне. Нема сумње да је то била првобитна долина овога потока пре него је постала пећина у којој је вода нашда себи понор. Од тога доба ерозијом је створена раздика у висини активног и пасивног деда ове додине. То потко-