Просветни гласник

76

ПРОСВЕТНН ГЛАСНИК

павање или спуштање долинског тла изазвало је обурвавање нсћинског тавана и пећина се увећавала. По причању мештана, та се вода појављује с друге стране ове велике брдске косе, у селу Плавчеву (које није олначено на поменутој карти) и утиче у Еучајнску реку. У овоме крају, око Понорског брда, има великих вртача". 4. Др. Влад. К. Петковић приказује круиан, ванредно леп примерак хипуритске врсте УасстИез (ЈРггопаеа) ро1уз1у1т Игопа зр. из Негришора, у окр. чачанском, према коме се може закључити да и један део кречњака на Овчару припада највишем делу Сенона Мастрихтјену. (Предавање штампано у „Наставнику". 1909). 5. Јеленко Михаиловић иодноси извештај о своме раду на састаику перманентне сеизмолошке комисије у Цермату од 30. авгусга до 2. септембра 1909. За то време одржано је шест састанака, на којима су претресана административна и научна питања. Нарочита је дискусија вођена о облику макросеизмичких и микросеизмичких каталога. Од не мањег су интереса раснраве и нредлоаи: о остварењу сеизмичке триангулације помоћу бежичне телеграФије: о рсФормацији земље под утицајем Сунчевог и Месечевог привлачења; о утицају ветра на сеизмичке инструменте; о вредности кочнице на сеизмограФима итд. Том приликом г. Михаиловић је изложио план и оригинални цртеж сеи.змолошке опсерваторије геолошког завода, који је с пажњом разгледан и српској влади учињен леп комплименат на жртвама које чини науци. Саслушани су реФерати појединих специјалних одбора, изабран потпредседник (г. Хепнтес), одређен Манчеетар за место идућег са,станка иерман. комисије и онштег сеизмолошког конгреса. После свршетка састанка у Цермату г. Михаиловић је обишао сеизмолошке опсерваторпје у Пталнји: Домодосолу, Милано, Ђенову, Рим, Рока ди Папу, Неапољ, Помпеју, Везув, Ређио (Еалабрија), Месину, Исхију. Детаљан извештај штамнан је у Просв. Глаенику, и засебно.

150, Збор. (10, новембра 1909.). 1. Др. Мил. 3. Јовичић одговара на ре®ерат Др. Свет. Стевановића о његовој расправи ,0 хрому као елементу" (в. 147 збор, 10. аирила 1909): „Има, скоро, година и по дана, од како је у Гласу одштамиан један мој рад о једном хромном минералу. На тај рад је реагирао г. др. Стевановић тек пре четири месеца у једној седницн Геолошког Друштва. Он је нашао, да је мој закључак у погледу тог минерала.