Просветни гласник
ШКОЛСКО КРЕТАЊБ
77
као једног новог хромног минерада, погрешан. То је дало новода да умолнм председника Геолошког Друштва за дозводу, да ми као члану одобри, да у једној од идућих седница исправим примедбе г. др-а Стевановића. Нећу се упуштати у анализе разлога, ко.ји су ме довели до горњег закључка, јер су они јасно изложени у моме раду. Изнећу, само, да сам ја онај ситнозрни, сјајни, октаедарски иесак схватио као спој хромиоксида са Фериоксидом Ре 2 0 3 • Сг 2 0 3 , на супрот хромиту, који се сматра као једињење хромиоксида са Ферооксидом ЈРеО • Сг,0 3 . Међутим г. др. Стевановић из мојих анализа закључује, да тај минерал представља једну изаморфну смешу. • За неусвајање мога гледишта определио се он Фактом: што ни хромиоксид, као ни Фериоксид не кристалишу тесерално, те према томе ни једињење из ова два тела не може тако кристалисати. Ово је једиаа и главна замерка, којом се г. др. Стевановић руководио критикујући мој рад. Колико је пак ова нримедба мало на своме месту, моћи ће сваки увидети- кад поменем, да и хромит, чија је Формула, као споја из Ферооксида са хромиоксидом несумњиво у науци утврђена, кристалише тесерално као и мој хромитит, и ако обе његове компоненте кристалишу хексагонално. Са ове погрешне ноставке, а уз то без п једног свог аналитичког податка, поставља г. др. Стевановић овом хромном минералу своју изоморфну Формулу Р еС г,0 4 -ј- М§Г е 2 0 4 -ј-1 е 3 0 4 , по којој би то била једна смеша из хромита, Ферата и магнетита, тела, којих је специФ. тежина сваког посебице већа од нађене спец. тежине самога минерала. Па не само то. Он узима ону, одприлике наведену вредност за М§ 0, чије сам присустпо утврдио у уиотребљаваном кречу за разоравање минерала као тачну вредност магнезијумовог оксида, која се у истини налази у самоме минералу, и ако <*ам изрично навео: да ћу се накнадно вратити, да овај иодатак без употребе креча тачно утврдим 1 . Колико вреде овакви закључци, који се из хипотетичних података изводе наје потребно доказивати. Али оно што је потребно на овоме месту истаћи, то је начин, којим се г. др. Стевановић служи у критиковању. Да би доказао погрешност мога схватања он је поред горњих грешака учинио једну далеко грубљу, управо јединствену грешку;
1 Накнадна расправа о хромититу је изашла у »Гласу« 79., по?етком 1909. године.