Просветни гласник
78
ДРОСВЕТНИ Г.1АСНИК
осумњичио ,је мој анадитички навод о нахођењу магнезијумовог оксида у кречу, овнм недозвољеним речима: „према томе је врло лако објаснити и приеуство магнезијума, који је толико изненадио г. Јовичића, да је његово порекло" тражио чак у реактивима, којима се служио". Еад се код једног критичара нађу овакви изрази, нарочито критичара, чије речи нису резултат његовог експерименталног рада. већ снонтане инсннуације, онда се таквом критичару, највише што се може учинити, не поклања никаква пажња. И ја бих то исто био учинио, нарочито кад је тај мој рад саопштен и једној страној Академији, да. нисам осетио живу потребу, да јавно укажем на границе, којих се у критиковању у будуће има придржавати г. др. Стевановић". 2. Др. Свет. Радовановић излаже побуде из којих је израду детаљне геолошке карте Краљевине Србије предузео Геолошки Завод Универзитета и начин организације овога рада. 3. Др. Свет. Радовановић говори о верукану у источној Србији, поводом своје екскурзије с маџарским и румунским геолозима. 4. Цветко Петковић излаже своја проматрања. у околини Ћуприје. „На геолошком збору СХ1. приказао је г. Петар С. Павловић лобању тура (Воа ргт11 §еиш$ Вој), која је нађена у обали Грзе код Св. Петке. Тур је живео у друштву са фосилним јеленом (Сегтиз Е1арћиз ЈовзШз Б.), од .Кога. вам доносим један рог, нађен у Моравском кориту, више моста у Ћуприји, и добротом г. Милоша Стојановића учитеља, добављен је за Ћупр. прив. гимназију. Покушавано је да се на истом месту нађе још каквих остатака, али, на жалост, није нађено. У колико је мени познато прва појава фосилних Сегтта са ракљастим роговима (парошцима.) спада у најгорњи Миоцен, и тешко их је разликовати од Фосилне породице СегтиНпа, које су тако исто имале рогове са парошцима. Тачнија одредба фосидних Сегтта, могућа је само онда, кад бп се напгли на истом месту: лобања, рогови, зуби и прсти, али на овом месту тога не беше, и по свој прилици Морава је овај рог донела са друге стране. У долпни Црнице, у њеном изворном пределу, на домаку рушевина манастира Сисевца, наишао сам на троскве, као остатке старих бакарних топионица. У једном комаду било је повише непречишћене руде. из које сам топљењем добио чист бакар. Ова бакарна рудишта изгледа да су пореклом из црвеног нешчара; можда се исто онако налазе, као што је на геолошком збору СХХ1 приказао г. Антула за околину Студене, у црвеном пешчару. Бакарне руде које је г. П. Илић