Просветни гласник

8 0

ПРОСВЕТДЛ ГЛАСНПК

При копању бунара на задружним виноградима на Турском Брду, које је у продужењу добричевске терасе, а нешто је уздигнутије од Добричева, нађено је на површини: црница, облуци, ума, шљунак са песком, па онда нека чврста стена и на 20. м. нрестало се са копањем, због воде. Међутим Добричево је на истој тераси, а ниже је од Турског Брда, у његовој страни ниже, нађена је вода на 32. м. Тако исто западно од Тур. Брда, у његовој страни ниже, нађена је вода на већој дубини. Изгледа, да је овај водоспроводни слој подземне воде таласаст, и да су таласи постали услед бочиог потиска капротинског кречњака, ко.ји је дискордантан према оном ланору, испод Појанског Гробља. Дилувијална тераса, која се пружа од Параћина, саставља. Везирово Брдо, Добричево, Турско Брдо — северно од Ћуприје — простире се паралелно са Моравиним током, наслања се са источне стране на кретацејски кречњак, а код Стубице на млађи црвенн пешчар, а даље је опет оивичава кречњак. Избраздана је потоцима, спушта се благо од Добричева према Ђупри.ји у алувијалну равницу. У овој алувијалној равници водоспроводни је слој на 10 м., а слојеви иду овим редом: хумус, ситан глиновит песак, песковита глина, шљунак, крупан песак, ситан песак, шљунак — ту је вода — па испод тога белушава глина".

151. Збор. (10. децембра 1909.). П. С. Павловић. приказује детаљну геолошку карту листа ,Велпко Село", генералштабне карте размера 1: 25.000. — На терену који овај лист захвата развијепи су поглавито Терцијар и Дилувија. Развиће Терцијара логло би се укратко овако резимисати: Старији, угљоносни, Терцијар, представљен лапорима и пешчарима, заузима уску зону у обласги всликоселској крај Дунава и северно од села, са местимичним наласцима у сланачком атару. Са изузетком трагова фосилних биљака, никакве друге органске трагове не садржи. Другомедитерански слојеви појављују се у свима Фацијама својим — као литотамниски и амФистегински кречњаци, дубокоморске плаве глине. пескови, пссковите гллне, пешчари и конгломерати — и заузимају велико пространство у вишњичкој, [великоселској и сланачкој области, па одатле нрелазе у маломокролушки и калуђерски ре.јон, одакле се опет везују за познате слојеве у Дештаиима, Вел. Мокром Лугу и Раковици. Медитерански слојеви јако су поремећени у северној области (код Финансиске стражаре, на Л.ипаку и у Денином Мајдану у Вишњици) и садрже веома богату и разнолику Фосилну Фауну.