Просветни гласник

ШКОЛСКО КРЕТАЊЕ

81

Сарматски слојеви доминирају у области Ритопека и Винче, крај смедеревског друма заузимају оне главице на Шуговцу према Калуђерици; нешто су јачо- развијени по брдима и долинама ЈИ. од Миријева, а местимично појављују се и у атару села Вишњице. Најчешће се јављају у виду пескова, разне крупноће зрна, који су кашто претворени у прави пешчар и конгломерат. Ређи је случај да се јављају као кречњаци (у Вишњици и Винчи), а најређи као пластичне глине. Сарматски су слојеви у Ритопеку јако поремећени, што најчешће долази од розања и кдижења слојева. Најмање пространство заузимају слојевн понтискога ката. Њих ваља, у миријепском атару, схватити као последње изданке тога члана нз београдске околине, а оне у ритопечком Прокопу ваља везати за изданке врчинских слојева. Слојеви ове етаже леже хоризонтално, а Фаува им је врло сиромашна. Привремено су и са резервом овде увршћени и нескови на Бајдини и код Екмеклука, у којима до сад није нађен ни траг од Фосила. У београдској околини налазе се у главноме двојаке дилувијалне гворевине. Једно је жућкасто мрка, растресита, вапновита иловача лес, а друго су у главном петрограФски исте творевине само више глиновите, обично плавкасто сиве или руменкасте (над еарматским иесковима у Ритопеку) или су .јаче песковите, па им се и слојевитост распознаје, као што је случај у обали дунавској између ушћа реке Болечице и Ритонека. На местима где лес пренокрива кречњаке између њега и кречњака налази се крупно невезано комађе кречњака обично 0.50 — 1 мет. дебљине. Дилувијална Фауна у околпни Београда проучена је и дала је 53 врсте мекушаца. Од ових 40 врста пада на континенталне а остатак (13 врста) на водене мекушце. Ј. М. Жујовић реФерише о овим радовима, који се односе на Геологију Далмације: 1. Н. Ј. 8с1ш1)ег1: 1)ег §ео1о§13сће АиЉаи с1ег ХЈто'ећип§ топ 2ага—Хопа. — Јаћгћисћ (1ег к. к. §еоћ Р\,е1сћ8апз1а11, Шеи, 1907, р. 1—20; 2. В. Ј. 8сћићеН: Зизз№а8зегпео§еп топ Хопа (1\ Т огс1(1а1таНеп). — УегћапсИ. с1. к. к. §ео1. КеГсћзапзШ!, \\ Т 1еп, 1907., р. 339—341; 1Л V. Кегпег: РПапгепгезЂе аиз с1ет а11егеп 0иаг1аг топ 811(1- ипс1 МогсМакпаНеп. — УегћапсИ. с1. к. к. §ео1. Ее1сћзапз1а1<;, ЛУЈеп, 1907., р. 333-337. 1. У овоме раду имамо топограФску геологију и геолошку карту околине Задра. Предео је овај карактерисан наборима који нродужују и замењују наборе што с југо-истока овамо допиру. Набори су нроваљени и уваљени нарочито на местима антиклинала, тако да садашња узвишења одговарају већином синклиналама. Они су саграђени од кретаиросветни гдаоник . I књ„ 1 св„ 1914. 6