Просветни гласник
82
ИРОСВЕТНИ ГЛАСНИК
цејских и палеогених слојева, који Су само на сз. крају у околини Ноне на лриличиоме простору застрти квартернврним покривачем, те се ту не види обична структура области. ' Кретацејска система представљена је Формацијом рудистних кречњака са којима само на два-три места другују кристаласти доломит и доломитасги кречњаци. Рудистни кречњак у околини Задра садржи често знатне колоније од ВггасИоШев аи§и1о8из и друге неке радиолите сродне са облицима Е. ВегитопИ, В. РопзГапиз који указују на доњи део средпег 1урона. На обали јужно од Превлаке налазе се највише Кас1. аЉ беигеив1апиз и аЉ ТитћпсаНз. Неки бели или ружичасти слабо моћни кречњаци на врху кретацејске системе представљају може бити Сенон или неки део овога. Од Терцијара најнижи члан — Козипски — врло је мало распрострањен, на .ј.з. падини ПолежниО, у виду глиновитог кречњака са гастроподима. Ведико распрострањење пак имају представници средњег Ћоцена који имају три разна члана на карти излучена. На дну су имиерфоратни кречњаци, то јест кречњаци састављени од милиолидних и од адвеолидвих банака. Други је члан главни нумулитни кречњак и лапорац. Распрострањен је у виду дугачких а узаних појасева. При дну је пун нумулита а на вите им се удружују и други фосили од мекушаца. морских јежева и краба. Највиши је члан од меких дапораца са глобигеринама и С1ати1та 8га1)о1, а при врху од конгломерата са нумулитима, мекушцима, и ехинодермима. У кватернерно доба створени су сдојеви песка и иловаче, па Тегга гозза, сига, распадине које се и доцније образоваху кад и алувијалне идоваче. Старо-кватерна песковита иловача личи на дес и садржи његове континентадне пужеве (НеИх зШа1;а, бисстеа ођ1оп§а, Рира тизсогит). На обади задарског канада она чини обронке од некодико метара; створена је дакде пре наиласка мора у овај део Јадрана. И то је један доказ о постдилувијадноме продирању мора у северне дедове Јадрана. Ипак зато, закључује Шуберт, иогрешно би било, као што чине неки геограФИ (проФесор ЈелиЛ) претиоставити, да су се ове ведике географске промене десиде у историско доба. 2. У детаљноме опису геологије земљишта измеђ Задра и Ноне Шуберт је као значајну особину истакао одсуство неогена у области набранога Терцијера а на томе је основао претпоставку о тадањем нискоме стању нивоа карстне воде. Неколико месеца после тога ево где исти аутор указује на наласке неогених дигнита у бунарима око