Просветни гласник

90

ПРОСВЕТНИ Г.1АСНИК

тељ оглашен за апсолутно неподобног за овај позив, одмах га уклањају ш учитељске службе, и дају му времена и могућности да потражи хлеба на другој страни. — Писмени састав пружа прилике учитељу да покаже врсту науке којој се посветио, ву да се не би и сувише брзо завео мора учитељ назив своје тезе послати на одобрење инспектору. Усмени иепит има два дела, практични и научни део. Први се део распростире на три предмета, градива, која је унапред одредио председник комисије. При избору овога градпва води се рачуна о разним опаскама инспекторовим при прегледу кандидатове школе и о његовим посебним радовима. Овако поступање веома је рационално. јер још једном утврђује корисност инсиекције. —~ „Обратите пажњу настави из рачуна, тако рецимо гласи недавнашња наредба; иоследњи извештај утврђује пзвесну слабост или неподобност с ваше страие; јер моКи ћете дез>инитивно бити примљени у учитељски кадар само тако, ако будете нредавали како ваља оно што изгледа да сте занемаршш или што нисте волелн". — Нагчни испит састоји се из питања пз психологије, логике, етике, историје наставе и носебпо исторпјског развића пруске основне школе, и школског законодавства. * Школске реформе у Турекој — И Турска намерава да реорганише своје основне школе. Тога ради послала је комисију у Румунију н 3 гарску да тамо проучи уређењо њихових школа. Међутим, како се чини, мпого јој се више свнђа систем у Угарској, који је копија немачког система са нзвесннм додацпма. ЈЈС Беда чееких учитеља — ,1ист немачких ческих учитеља доноси отворено писмо днспектора немачкпх основних школа у Ческој, упућепо Министру Просвете. Главне су му ове мисли: „Закон од 14. маја 1869 вели у свом 55. члану да ће мннимум учитељских плата бити тако срачунат, да учитељи неће морати тражити никаква друга посла, који нема везе са школом, о,а би на тај начин створили себи изворе за пристојно издржавање н подизање своје породице... Искуством је утврђено да учитељи готово по неком општем правилу заснива.ју своје породице између 24 и 28 године. Дотадашњп њихов скроман бећарски живот, никаква нада да ће једнога дана добити већу илату, разуме се не допуштају им да траже себ^ богату девојку, и наскоро са доскорашњом материјалном бедом младићском, удружује се и беда његове младе жене, нестаје одважности за живот, снага издаје — беда је већ на помолу. Колико је само са овог разлога до данас забележено самоубистава. У сваком случају оно што ми овде хоћемо да утврдимо јесте тескобан и јадан учитељски стан, извештало одело; руке у учитељеве жене носе ожиљке од најгрубљих нослова, њихова деца су најјадније одевена, и, ох, да велике жалости! њихова женска деца приморана су, да бп се скинула с врата својим родитељима, често нута да иду у службу по туђим кућама. Настаје задуживање и напослетку се не одговара својим обавезама. Од 1908 осигурање живота ческих немачких учптеља смањено је са неколико стотина хиљада круна, јер учитељи нису били у стању да плаћају своје полице осигураља". — Овај апел завршава се жељом да се нађе ш!о пре лека овом злу, које је доиста велико. * * Други конгрес за заштиту деде у Аустрији — На првом конгресу за заштиту деце у Аустрији, који је одржат у Бечу 1907, стекао се