Просветни гласник

ШКОЛСКО И КУЛТУРНО КРЕТАЊЕ У СРПСТВУ, СЛОВЕНСТВУ И СТРАНОМ СВЕТУ

ЗАПИСИДИ СРПСКОГ ГЕ0Л0ШК0Г ДРУШТВА % 152. Збор. (10. јануара 1910). Др. В. К. Петковић приказује детаљну геолошку карту околине Београда. „Према плану утврђеном за израду детаљне геолошке карте околине Београда, мени је припала секција „Београд", ђенералттабне карте размера 1 :25.000, која захвата простор између Саве и Дунава на северу, половине Макиша и Железника на западу, Железника, Кнежевца и с. Раковице на ЈЈгу, Роспи-ћуприје и Великог Мокрог Луга на истоку. Мада је просгор за иснитивање релативно мали, ииак посао није нимало лак, прво, што су развијени неколики геолошки чланови, обично у разним Фацијама; друго, што је терен веома јако поремећен, те је врло тешко ухватити везу распростран.ењу појединих чланова; треће, што је велики део области покривен дилувијалним материјалом који врло много отежава испитиваве старијих слојева. Г. Ј. М. Жујовић .је у Основима за Гсологију Ераљевине Србије •и Теологији Србије дао већ преглед геологије околине Београда. На детаљној карти утврђене су, што .је могућно тачније, границе појединих Формација, у колико је њихово распрострањење бнло досад познато, и у колико је детаљним НсТНггивањЈзм оно проширено или сужено, и извршена. је детаљнија стратиграФска подела, нарочито доње Креде. 1. Најстари.ји седименти у околини Београда припадају доњој представљени су глинцима, лапорима, кречњацима, пешчарима, гтнма, бречјама. Као основа свих доциијих слојева служе шти и флишолики пешчари, врло лепо стратиФиковани и откривени 1ГЦи Ше места у долини Топчидерске Реке. У њима досда

\

ч