Просветни гласник

ШКОЛСКО КРЕТАЊЕ

237

није нађсн ннједан фосид; по стратиграФеком положају припадају најдоњем Неокому. 2. Врло су много развнјени слојеви ургонске фације (реквиенски кречњаци и орбитолински дапори и пешчари), који одговарају горн-ем Барему и доњем Апту. Ургонски се кречњаци обично јављају у обликт великих нестратификованих или нејасно стратиФикованих маса, каткад препуни Фосила, ,некад сасвим празни; у овом последњем случају су најчегаће модрикасти и брегјасти. Због ових својих особина, а нарочнто због лепих дебелих слојева и наизменичног ређања с цементним лапортша у подножју Авале или с обичним лапорима (око Репишта, на Змајевцу итд.), могло би се закључити да нредстављају какав випш кретацејски хоризонат. Међутим пажљивим упоређењем поуздано се може утврдити д1? кречњаци у бањичким мајданима, на Дедињу, Стражевици, и даље ка Авали, затим по ободу Макиша од Репишта до Белих Вода, у ствари нису ништа друго до локална модиФикација реквиенских кречњака у Топчидеру и Кошутњаку. Вероватно је пак да је један део њихов старији и да одговара Хотривском кату, нашта указује налазак Рћу11осегаз Тћегув у лапорима испод реквиенских кречњака на км. 8,100 у Кошутњаку и једног Фрагмента од НорШез-а у лапорима на Змајевцу код Жаркова. Ово има да се даљпм испитивањима утврди. 3. Орбитолински слојеви леже или преко реквиенских кречњака или су, што је чешће, наизменично поређани с њима, или се, најзад, јављају самостално, без видљиве везе е њима. Поред раније познатих у њима су нађени и неки нови, карактеристични фосили. 4. Голт је откривен у Репишту, код Жаркова., на југозападном крају Кошутњака, где га. на км. 8,100 пресеца железничка пруга. Нов је налазак голтских слојева'у потоку Бубању код Еумодража. Слојеви Голта, пешчари и кречњаци, зеленкасти, сиви и црвени, садрже врло богату Фауну. Поред раније прикупљених Фосила, сада су нађени неки нови, врло карактеристични, и на основи целокупне њихове Фауне може се утврдити, да су у околини Београда разви.јени поглавито доњи и средњи Голт. У горњем Голту већ је наступила регресија мора из Београдске околине. . ■>, 5. Нова трансгресија наступила је тек у горњој Ереди, кад су се наслагали пешчари, глинци,' лапорци гасавске фације с врло маогим неринејама (Кеппеа п. зр.), циренама др. Поред познате локалности на западњој страни Топчидерског Брда. између Господарске Механв и Цареве Ћуприје, где госавски слојеви леже дискордантно пр ^ реквиенских кречњака, нађени су госавски пешчари с неринеј.«-'"' п тт мораЈу ралима итд. северно од манастира Раковице. Исто тако ту _ уврстити и конгломерати и нешчари на западном по ,1''" г "вице, преко пута кнежевачке железничке постаје. /