Просветни гласник

х ПТКОЛСКО КРЕТАЉЕ 253

1. Котлина Руде уваљена је у карсту на јужном подножју б. Пролога, а испуњена је слојевима палеогене старости. У серији тих слојева, коју је Еернер поделио на три групе, највише и.ча лаиораца налик на исту Фацију б. Промине. У горњој групи лапораца има и неколико метара дебелога Фосилнога угља, који се од проминскога разликује, што је гакриљаст, загасито сив и угодан за Фабрикацију гаса, док је промински црн, смоласто сјаЈан и шкољкасгог прелома; изданци овога угља распростиру се I 1 / 2 километар. У лапорцима је нађена прилично богата Флора амантацеа, лаурацеа, протеацеа, рамнеа и легуминоза, са двадесет добро одређених Фела и још двадесет којима су само родови могли бити одређени. По нрвима се може закључити да слојеви нису виши од тонгриских (Олигоцен). Котлина Руде је синклинала са врло стрмим слојевима како кретацејскога тако и иалеогенога терена; на јужноме ободу слојеви иадају ка северу а на северноме ка југу, али су оба крила ове боре врло несиметрична. Набор је испресецан уздужним и попречним нреломима, услед чега је структура овога предела сложенија постала. Највећи део ове расираве посвећен је топограФСкоме опису предела и угљенога слоја у њему. 2. Титонаш слојеви са амонитима и аптихусима (Демешки слојеви) на западној страни Свилаје планине били су једини представници јурскога терена у средњој Далмацији, докле Кернер није у истој области нашао и представнике Љлјаса и Јуре, које је у другој горе наведеној расправи описао. На западно.ј страни Свилаје налази се најпотпуније развиће Мезозоика средње Далмације, јер ту има слојева који су се створили у периодама Тријаса, Јуре и Креде. 3. У тријасној серији слојева нашао је Кернер два хоризонта са фосилним биљкама, о којииа је учинио објавио претходно саопштење у трећој горе истакнутој расправи. Оба су хоризонта у околини Мућа, растављена слојевима еруптивне туфозне масе ргег(а ^ег&е. У доњем хоризонту нашао .је биљке које привремепо упорејјује са 8адепор1еггз, брћепогатШз, (ЛегсћепИез е(едапз, РаМззуа. У горњем су хоризонту бпљни остаци скоро неодредљиви. — Северно од Мућа у вишим тријасним вапнацима има врло много гиропорела. Трагова фосилних биљака има и у ВерФенским слојевима код Буља, у околини Сиња. . * Јурска система Свилаје оскјдА .. је у Фосдлима, а монотона у погледу стена. Цела је саграђена од кречњака и доломита малих ђџ 7 ' јација. — Ј. И. од Сињскога Поља Лијас је развијен у сЈшп ситих Кречњака у којима је Кернер нашао Фосиле: СосШео^ 68 ' пИгга и Меда1о(1из. На јужној падини Свилаје има „у *' и0тИ ^ а ^ П ° највише СосМеагИез), малих мегалодонта (М. ргт' м! *) 11 т " е ^ ПИП,И :' а у банцима сивога вапнаца, испод кога леже па т ' шке бречиЈе,