Просветни гласник

а изнад кога су .запорци. Ова зона са дитиотидима има велико распростраасње и знатну дебљину. Преко ње је зона пегавих, често црвенкастих дапораца; па зоне сивих јурских кречњака изрешетаних вртачама, и зоне доломита разних варајетета крунисаних низом чадија и гвоздаца од једних кречњака; овим је, можз бити, представљена средља Јура, али нема довољно основа за ову претпоставку. Изнад овога наслагани су кречњаци и доломити који се разликују од доњих тиме што су зрнасто-песковити и садрже корале налик на 81уЈозтШа или вотосега, највише на 8ропдготогрМс1ае а које је проФ. РеИх 1 као нов род и Фелу одредио: С1ас1осогориз ткађИз. Ови коралски слојеви представљају део горње Јуре — Малма. Распрострањени су врло много. Преко њих су развијени танко-слојевити кречњаци са рожнацима, па доломити ко.ји садржавају негде аптихусе, негде остатке амонита. негде корале, криноиде, шкољке и пужеве што се све може сматрати као екивалент Лемешких слојева, дакле као крајни чтан Јуре у овој области. 4. Тријас Свилаје детаљно је приказао Кернер у четвртој горе наведеној расправи. Он је сложен из ових чланова: Верфенски Слојеви: I. Рауваке. II. Загасити кречњаи у подини правих ВерФенских слојева могли би и Перм предсгављати. III. Црвени шкриљац са мијацитима. IV. Сиви, вапновити шкриљац са 60 врста амонита, које је Еитл описао. V. Дијабаз -порФирит; пробија ВерФенске слојеве. Мушелкалк: I. Доломитни кречњак. II. Црвени бречасти кречњак. ■III. Бели доломит, распрострањен више но дртге стене средњег ТртфмаЦЦ | 1\ , Бели кре^а^^-к^р&ИЈих. облика, с" крииоидама и алгама. V. Црвени квргасти кречњак са мало Фосила: МопорћуПИеЗ, РћусШев, А(гасШез итд. (Фауна Хан-Булога). VI. Загасито-црвени глинени шкриљац са траговима од ЈЧусШез , и СегаШез. ^П' Загасито-сиви рожни кречњак са ЗрГггјеНпа 1кгдопе11&. ■ ~4цлински кат: доломит, доломитни кречњак, црни шкриљац са биљкама оадепЦ1 Ј оЛогатИез итд. аКв* л " ече К° га 1' еп 8 а Ц п о аиз Леш с1а1та(;1пп8сћет МезогскЈет ћПгип^.ег, <1. п^аг&гзс*. чц,. 2и Б с јр 2 ј е 1900). .