Просветни гласник

264

Еонгрес се иза тога разишао уз цоклич: до виђења у Амстердаму. С вечера истог дана био је у великој дворани бечке градске палато свечан пријем и банкет, у којима се без парочите позивнице није могло суделовати. Домаћин је био бечко градско застуиство на челу му сва четир градоначелника са виховим супругама. Госте, којих јо било на 1300, дочекивао је сам главни градоначвлник. 0 банкету истакао је гл. градоначелннк значај овог „ Конгреса човечности ", па је с тим у вези наздравио аустријском владару и суверенима свих држава, које су на конгресу биле заступљене. У здравици гостима подсетио је исти грађански првоначелник бечки на основани Међународни Савез Самарићана, чиме је „перманентна комисија љубави блнжњему нскорачила на поприште међународна живота и рада". Зажелео јв Савезу и комисији му трајна и обилата успеха, како бп се што пре и што даље иотисло све тто данас још дели државе и народе, те да велики заједнички подвизи и задатци културна људства у појединаца и у целипе добијају првенство. Пошто је председник конгреса наздравио граду Бечу узео .је реч аустријски министар унутрашњих послова: Хајполд који нагласив заједнички рад, напредовање на културном пољу за последњих деценија рече како рапидно и значајно шпрење к ултуррог интернационализма упада јако у очи у вромену које се — бар у политици — налази у несумњиву и одлучну знаку национализма. Народи ће још за дуго остати нод владом народне идеје, која јо створила државе, народе одушевила на велика дела и донела им огромпе успехе привредне, културне и посебице политичке. Влада народносне идеје обележпва се природно врло израженим индивидуалпзмом, заокружује сопствени народ, искључује остале, те одводи народносним * борбама. Али промпсао је и тим пародима улио тежњу, да за културни рад траже међу собом везе. У модерном животу народа видиио често како политички национализам и културнп интернационалпзам упоред корачају, п то па срећу народа. Тај иатернацпонални културнн рад оличенје напме на пољу Самарићанства. У души људској почива племепита тежња, да се невољном ближњему нађе на помоћи. Нега те племените тежње уродила је V културних парода устаповом Црвена Крста, великпм п спасоносним делом Женевске Конвенције , које сављађују чак и непријатељску мржњу и освету сред рата, те су културне народе довеле дотле, да ирема народном неиријатељу иостуиају као ирема иријатељу ирисном. У то име наздравља конгресу и конгреској управи. Бпвши мпнистар Др. Витек здравио је жени, као сатрудници чове-.ковој, а посебпце истрајној п самопрегорној помоћннци лекара, и поузданом и оп!Шмк*[. ддубЏ-Самљри&аиства међународног. Другом згодом, ако ми -здравље до^усти изпеђу прегледпо језгро осталог 1аче овог К0НГ Р еса ' К0 Ј П треба и у нас да-лдјекне што пре п што боље и млађима је и- овде, да аригрле,. сРродуже и усаврше што ми Отаџбппа Ср^ 0 ^ ^амарићанства отиочесмо и створисмо, како би иаша ву^ства ведра \? Па ° В0М 0Г Р апк У јавна рада за с'ввје добро и за корист дима, који је већ' да! Корак могла напредовати са осталт.културним наројер су научили ра з ^^с^ ју својим симпатијама и сввјом потпором, њој свесног н поузданог и ^чР 0 ° Д °° СеНе ' • и ° ЗНаТИ ° У 7 предак Балкана. ' Фактора за К У Л1 УР™ преиоређаЈ и на'•»</. ' Др. .Ћуб. Ненаддвнћ.