Просветни гласник

гакол^ко кретање

263

Ако се н догоди .10, да Ј е која рана до примања рањеанка у болнпцу београдску била загађена и кварна, не може се ни због тога кривити ж ооудити срнски војни санитет као такав и на делу. ^ Треба ту имати у виду да су дотични рањеници чеето а особито за време оних дана љуте и крваве борбе на Злетову 3—4 дана били заостали на бојишту иза бугарских нападача, те нису могли бпти пзнесенп в пренесени до првог бојног превпјалишта, за које се време могле ране загадити, што се најмање може замеритп војном санитету. Ако се иак догодило, да су у сампм болницама и са нехата и других крпвица лекара у њпма ране постале кварне, о томе ја овде пе могу пресудитн, јер као 76 годпшњп болешљиви старац био сам проглашен неспособним за вршење сваке војене лекареке службе услед чега нпсам ни био у стању, да рад лекара у београдскпм и другим болницама непосредно пратим и контролишем. Али ме изненађује веома, да др. Фигатнер своје опаске п отуд замерке није учинпо на лпцу места, није изнео на београдским састанцима лекара, који су у нашим болницама неговалп рањенике, па није ни јавности предао, што је тим пре п властан и дужап био извести, што су како лекарска нега, тако нарочпто српски војни санитет п наше Самарнћанке, баш са надлежне стручне стране изван нагае отаџбине Србије само са признањем и похвалом спомпњани п пстицани. Толико сам одговорпо на испаде др. Фигатнера и годило ми је да је тај мој одговор одјекнуо у конгресу одобравањем.

Пре него завршим, хоћу да забележим, како је овај коигрес свој рад доконао. Последња предавања и дпскуспје о њима била су у суботу 13. септембра по нов<јм калепдару до подне. У тој завршној седници конгреса поднео је први тајник Др. Харас главни пзвештај о раду конгреса. Затим је нредседпик предложио, те је и вакључепо, да се оснује „ Међународно уједињење за саасавање и за саречавање незгода (Међународнп Савез Самарићана), те се одмах приступило и констптуисању. У „сталну комисију" те установе делеговани су: председник I. међунар. конгреса Самарићана, даље председник и главни тајник овог II. конгреса и још председник п главни тајник будућег III. конгреса. Осим тога улазе у ту комисију по два делегата од сваке земље, која је на садашњем конгресу бпла заступљена. Те делегате изабраће напред поменута петорица чланова комисије, споразумно са надлежпим Факторима дотичних земаља. Председнпк те сталне комисије је за сада председник овог II. међународног конгреса. Комиспји је наређено да нацрт статута тог „Међународног Савеза Самарићана" обзиром на спроведену расправу кош>' установп и одмах т живот приведе. . ^олбу ниИзасланик нпзоземскпх Самарићана поднео Је после тога г том гоаду зоземске владе и града Амстердама: да пдућп конгрес б у ' што је конгрес одушевљено прпхватио. Захвално је вел. Затим Је председник г р оф Фетер закљу ^о дништ па војводи Салватору и вел. војвоткињи ВлЈ^^ [е овај кон у овом ламента. градт Бечу, штампи и свнм*> ' , « о љгбави к ближњему. н ако глас те дому одЈекпула Је несма над песу ма 1 ■ ^ Ј Ј . ,е тада смо мн свакако постигли свој смер. песме продре до у паЈдаље кра.к" 3 ' аА