Просветни гласник

природе а још мање баснама и извађепим одломцима; великЈ' вредносх лридају нзношењу стварног, истинигог живота, а никако не воле измишљене стварп. Конгрес у Лозани — Реч је о конгресу саортске асихологије и саортске физиономије који је одржан прошле годпне у Лозани. Неки беседнпдп претерали су са важногаћу спортова, тврдећи и износећи ад су они у стаљу да „даду човеку све моралне особине". Ну и поред овога нрегерпвања чуле се овде врло снажпе идеје, а неке и иосве нове. Пре свега свп се сложилп п признали да спорт може бпти само тако морални агент, ако се радп умерено, и да потпомаже, ако се у том спорту правплно вежба, извесне одлпке и особиие, као што су и?држљивост, тпчан п прецизан ноглед и т. д. Напослетку, утврђено је да је спорт ирпступачан свпхма, и ако се не мисли да у се том спорту однос-и победа, може бпти врло користан сваком оном ко га обавља методички и без прекида. Тако је исто пзнесено „да су пајпрепоручљивији они спортови који се обављају у заједници" јер поред пндивидуа.ших подобности они развијају солидарност и дух другарства и куртоазпје. Свакн улаже«свој максимум напора да би постигао успех и резултат који интересује целину; тнта више обавезност на иокорност старешини ствара и оцртава навику на дисциплину, која је тако корисна у грађанском жпвоту. Одушевљен за спорт, који обузпма готову свуколику његову пажњу, трошећи се у овој радљивости која се зове „спортском грозницом", млад је човек мање прпступачан грешним прохтевдма и пзазивањпма. Његова уобразиља, његова осећајност, налазе довољпо хране у забављању н пословању која стварају Физичка вежбања, не тражећи никако оиасна задовољства п у 1штребном часу, он ће се осећатп подобнији да разуме и схвати брак на достојанственији начин. Истављено је нитан.е којп би спортовп билп корисни за сељане. Овима, ма да се одају физичкнм радовима, уопште недостаје окретности и агилности. Вежбања у мачевању, у борењу, у боксовању не бп била некориспа, ако бп међутим умор допуштао сељаку да их прпдода својем свакодневном раду. Говорећи о споргу код деце, једном члану конгреса ,пала је срећна идеја да ода хвалу м&ршевању , које, подобно већ да развије издржљивост, стрпљење, и солидарност, кад се врши у органпзованој групи, учи још да се позна и заволи природа. Овпј конгрес лзе сматра никако да је исцпао питање о вредностп спор„това. и о њпхо"вој метоДи,- -фи је са.мо утврдио потребу спорта који би се вршио методичкп, а и тим је саадад^учшшо корисно дело. 1-.' е(1. ш. Ч НеписменХу Пруској — 1912 Пруска је у својој сувоземној војсци бројала 127 регрута-на 206.218 који нпсу зналп ни чптатп нп ипсатп, што износн 0,062 од сто. Х : /марини, пак била су два потпуно неписмена регрута на 22.887 што значи о.оад од сто. Ово значи да у Немачкој не може бити. вшпе речи о неписмениМа. Истина при утврђивању ових циФара није одржан .никакав испит над регру1*-, 1Е ц да (_> и се тачно утврдило колико је знање код ових овакс писменх људи. I/ (ч1. т.