Просветни гласник

272 1ГР0СВЕТНИ ГЛАСНИК

„Сриска иравославна црква и народ у Сарајеву у 17. и 18. веку" да у овоме облику не подноси за издања Академијска нити за издпња етнограФска, и ако у њему пма грађе која би се могла штаинати и у једним и у другим издањима. Одлучено је, да се сиис врати писцу и да' му се доставе наномене реФерента. 3. ГГриказан је и упућон на реФерат академику г. Јов. Н. Тонићу спис попа Саве НакиКеловића: „Подади за прошлост Крајиве Херцегновске (1687 —1697)". Свечани годишњи скуа Анадемије 22. Фебруара 1914 години, на коме је прочитан извештај у изводу о раду Академпје у 1913 године. Према овоме извегптају у Академији је одржано 45 скупова, и то: 9 Академије Прнродппх Наука, 3 Академије Философских Наука, 5 Акаделије Друшт.вених Наука, 1 Академије Уметности, 2 оаједничка скупа, 20 Председништва и 5 целокупне Академије. Рад Академпје на овим скуповима је у овоме : 1. Рад Председништва и целокуане Академије. Пошто је Гриђанска Банка раскинула уговор о зидању нове зграде Академпјине, раснпсана је нова ли • цитицпја, и по одлуци Академијиној зидање устуиљено Фирмп Мат. Блеха архитекте. Новац је узет од државе на зајам, ко.ји ће јој се вратити у ратама из прихода саме зграде. — Ради илустровања српских народних песама Академија је иозвала српско-хрватске и словеначке уметнике да узму учешћа у илустровању песама. За овај иосао нрнјавио се довољан бро.ј уметника и сви су послу нриступнли, а неки су већ с послом готовп и своје радове послали Академији, која ће их послати у Беч ради израде клпшета. — Захваљујући Државном Савету на одређеној помоћи из Задужбине Велимпрнјанума за нроучавање старе архитектуре и живописа у новим крајевима, утврђен је нлан о изради и издању ових старина. — Примљен је к повољном- знању извештај г. Министра Просвете и Цркв. Послова да је усвојио њен предлог о продаји винограда пок. Милана Кујунџића на Тоцчидерском Брду и да се отуда добивенн новац нридода већ оеновано.ј Задужбини покојниковој, из чијег ће се ирихода награђивати радовп из области Академије Философских Наука. — На изјаву Бугарске Академије Наука Словенеким Академијама којом се иротествује против радње срнских иолитичкнх и војаичких власти у Маћедонији и којом се, у исто време, напада и Краљевска Влада, и наша је Академија дала своју изјаву: да задатак научних тела, као што су Словенске Академије, не може бити да оцењују иолитичке постунке ни једне Владе. и да је Савез Словенских Академија бпо зампшљен као чиста паучпа заједница птд. 2. Рад у стручним Академијама. Академпја Прнродних Наука примила је за Академпјина издања оие радове: академика др. Јована Цвпјића: „Ледено доба у Проклетијама п суседним планинама" и „Глацијација дробњачких језера и резултати о глацијапијп и глацијалној ерозији"; академика др. Мих. Петровића: „Пнтерполација и иитеЈрација помоћу једне класе одређе.:их интеграла", ,Квадратура помоћу курвпметра", „Елементарна релација између правих и кривих дужи* и „Једна врста инваријаната крпвих линија деФпнисаних диФе ,ренцијалним једначпнама"; дописника Петра С. Павловића: „Пећински нуж, Баг1е1;1а зегћ1са п. врес. из западнс Србије"; дописиика др. Мил. 3. Јовичпћа: „Појава кобалта у Србпји"; др. Милутина Мпланковпћа: „0 расиореду сунчеве радијацпје на новршини земље"; др. Славка Шећерова: „0 екснериментално произведеним двоструким, трострукпм и многоструким пипцима код пужена, сиециално код бареког пужа Птпеа 81а§паПз Б" и „0 обриутом пресађиввњу сиФоаа код асцидије С1опа 1п1;ез1;1па1Ј5 Б"; Ивана Ђаје : „Утицај убацивања гликозе и сахарозе у веие на млечнн шећер"