Просветни гласник

155

кндоово.ђе овд. Она ради у овој школи ве& 13 година, и врши своју ■цаставничку дужност са ауно воље, сиреми, умешности и пежности прсма деци, као арава мати, иа је св а деца -необично воле. Радећп тако, г-ђа Бошковпћка је до данас ирешла већи део наставног програма пз свих предмета, држећп ое прп том начела копцентрације, те има иаде, да ће до краја школске годпне свршптп цео програм. Оволпкп део наставпог програма могао се успепшо прећи само зато: што је школа отпочела рад на време, што су деца прешла из млађег разреда у старијп потпуно спремна (јер љима није сметала ратпа година, као државнпм основнпм школама), што се свако нредавање завршавало ппсменим радом, што родитељп набављају својој деци све школске потребе на време, п — шго ова школа има. сталан надзор у лицу г. НетовиАа, који п плаћа наставнпцу (100 дин. месечно) а који има много искуства и створен је за васиитача. Прома томе и ако наставница г-ђа Бошковићка има 4 разреда мешовите школе са 65 ђака, ппак сам се, после свестраног пспптиван.а, уверпо да деца уче све с нотнунпм разумепањем, да је знање дечје иоуздано и да се исто нримењује и на жпвот учегшка, да сс свима наставним иредметима поклања подједнака пажња, да се на здравље ове деце много полаже, и да је чистоћа у свему примерна и похвална. С тога сам приликом овог првог прегледа веома задовољан: са радом, редом, чистотом и усиехом у -овој школп, те о њо.ј могу само с иохвалом говорити. Зато сам у школском уписнику, поред осталог, записао: да настава у свима разредима наиредује врло усиешно, а да се на васиитну страну обраКа озбиљна аажња и старање. 0 другом одељењу овога завода (впши завод за ваепитање девојака) тде се нарочпта пажња обраћа на жнве језике (француски н немачкн), музику (клавир), женске ручне радове са шпвењем белога рубља, као и о примерном пптернатском уређењу за децу са стране, — могу говорити само с похвалом. И приликом Св. Савске нрославе, а и сада по жељи управнице овог завода г-ђе Нетовићке, прегледао сам уређење овог завода: учионпце где наставнице држе предавања, сва наставна средства, трапезарију, спаваће собе, купатило, школско двориште са малим парком за шетњу, као и све ручне радове; на нлатну, свпли, чоси, и — у колико се у томе разумем успех је особит. С тога сам мишљења, да је овај завод једна, добит за нашу отацбину, јер одговара свима захтевима једног одличпо трсђсног васпнтног завода; да уиравница тога завода зас лужује сваку иреиоруку , и да исти треба да ужива, ио могућству. и неку субвенцију од стране државе како бп могао што успешније радити, и примати што више женске деце пз наше нове отаџбине, пз које се сада у овом заводу васпитавају само две (једна је из Тетова а друга из Велеса). Бр. 79 26. јануара 1914 год. у Нпшу Школски Надзорник за шкодски срез аншкп Јов. Д. Костић