Просветни гласник

156

ЈЕДАН СЛУЧАЈ АГРАРНО-ПРАВНОГА ОДНОСА (Спор између манастира Каленића и сељана села Прњавора и Шљивице). (НАСТАВАК) Којим путем сада хреба Управа лапастара Калеаића да се послужн у одбрани манастпрскога имања од неоснованих претенсија сељана села Црњавора и Шљивице? Тај иут је обизан, онај ко.ји може да уиотреби сваки иојединад у погледу чпјега (т пмања други који појединац предузимао акте које предузимају Прњаворци и Шљпвпчани у погледу имања манастира Каленића. На пме, радња Прњавораца и ТНљпвнчана према пмању манастирском, у које они бесправпо пуштају своју стоку у попашу и жироиађу и где узимају огрев, сачињава новреду државпне манастпра Еаленића на имаву које му припада, повреда коју забрањују §§ 201. и 208. Грађ. Законпка: ти прописи штите у опште државпну против сваког наиада на њу. Истина, у тим прописима се претпоставља да'напад на драсавину има за циљ одузимање ствари од држаоца (Дегесио, ВезИлеп^еТгип"), алж они, наравно, обухватају виртуелно и забрану нанада који се састоје у простом сметању држаоцу у држању ствари (ЈЗезћгзСбгипц;). Оспм тога, заштпта државпне предмет је и одредаба Кривичнога Законика, специално одредаба које се налазе у глави четрдесет другој у Части Трећој Крив. Законика („0 иступљењпма тпчућима се општине, нарочито о нотрици"): ако повреда државине буде имала карактер једног од иступа у овој главн Крив. Законика кредвиђених, тада ће се заштпта .државине састојати но само у Фактпчком одбијању, помоћу власти, папада на државину већ још и у једној казни коју ће власт изрећи над нападачем. На основу овпх законских проппса. проииса Грађанскога Законпка а евентуално и прописа Кривичнога Законика, надлежпа власт ће по тужби Управе манастира Баленића донетп, против сваког Нрњаворца и Шљивичанппа који би своју стоку пуштао на нопашу илп жиропађу у манастирско имање или бп из њега дрва за огрев износио, решење којим ће му наложити да у будуће манастлр пе узнемирује у његовој посесији а, по потреби, и казнпће га, упућу.јући га, при том, на нарницу код суда, ако мисли да има, односно мапастирскога имања, право на службености ноиаше, жиронаће и огрева. Ово значи да, у судском спору о тим службеностима, манастир Калепић има да буде у улози тужене стране (гепз-а), док би Прњаворцп п Шљивичаип били дужни, као тужиоци (ас1ог-и), да утврде постојање горњих службености, случвј тужбе иознате под именом асИо соп^еззопа. Дакле, цод суда, биће обрнуто од онога што ће битп код власти која ће имати да узме у заштиту манастир од напада, на њетову државипу, од стране Прњавораца и Шљпвичана: овде имамо државински (иосесорни) спор, а код сваког државпнског сиора, онај који држп односно који је држао ствар и који тражи заштиту код власти за своју државину налази ' се у положају тул:иоца. Каже^мо да ће овако бити код сваког државинског спора, што значп без обзира на то да ли је случај узнемиравања државине или је случај дејекцпје, то јест када је држалац лишен државипе незаконитим путем (уј, с!ат, ргесапо). Код случаја узиемирења, тужба узнемире-