Просветни гласник

157

но га звала се у Римском Праву 1п1ег(Нс1ит гс1тепс1ае роз8ебб1оп18 или геГ геИпепДае (ВебИ2б1;бги11§бк1а§е), и то је тужба на коју ће имати ираво манастпр Еаленић. цротив сељана села Прњавора и Шљивице. којп бп иокушали да на његовом имању врше службености иопаше, жпропађе или огрева, Да додамо да се, у случају де.јекције, државинска тужба звала у Рпмском Праву 1п<;ег(11с1;ит гесирегап(1ад? ровбеббЈопГб 'плп гех гесирегапЛае (ВебИжеп1;бе1гип<»бк1&де). Али, могао би се, овом то(1иб-у. ргосе<1еп(Н код спора о службепостпма између Прњавораца и ПГљивичапа и манастпра Каленића, учинитп известан приговор коме бп била тепденција да, у другој Фази спора,уопој Фази код суда, манастпр буде у улози тужиоца, у улози онога, дакле, који цма да доказује (ас(;оп тсишШ ргођаИо), а да Прњаворци и П1л,нвичани буду у улозп тужене стране, положај много пробптачнији, него ноложај тужпоца, јер ас!оге поп рго1)ап(;е, геиз а1збо1уИ;иг, то јест, тужени добија спор, успева, само ако тужилац не усне у својпм тврђењпма и доказпма: тужени добија спор тим што тужилац не успева, успех туженога не долази од неке његове радње већ просто од нсуспеха тужиоца., успех туженога је у неуспеху тужпоца. Реч је о овоме: да ли би се, у прилог Прњавораца и Шљивичана, могао пстаћи тај Факат да су, онда када је Управа манастира Каленића отпочела противитп се вршењу оних службености од стране Прњавораца и Шљивпчана, ови последњн били већ у државпни (посееији) службености, и да би због тога Факта ове последње требало оставитп, код суда, у улози тужене стране? Ако би се стало на ово гледиште, онда бисмо тада, у место да се Прњаворци и Шљпвпчани прпнуде да поведу против манастира Каленпћа спор, тужбом асИо сопЈГеббопа, којом би тужбом они имали да утврде постојање, у њихову корист, службености попаше, жиропађе и огрева на имању манастира Каленића — спор у коме би положај манастира као тужене стране био повољнији него положај тужиоца — нмали обрнуту ситуацију, то јест имали бисмо спор у коме би мапастир Каленић бпо тужилац, са задатком да докаже да на његовом имању не постоје службености које, на њему, траже Прњаворцп и Шљпвичани. Тужба којом би манастир засновао у овом случају снор била би ас1ло пе§а1опа, тужба која је дата власнику једног добра да бп могао одбити претенсију извеснога лица на неку службеност на његовом добру. Разуме се да бп, у једној оваквој претпоставци, положај манастира Каленића био тежп него онда када би он био тужена страна, јер ако он не би успео у својој ас(;1о пе§а1опа, он би пзгубпо спор, и Прљаворци и Шљивичани би овај добили. Овакав ресиектпвнп однос пзмеђу манастира Каленпћа п Прњавораца и Шљнвичана, у спору о службеностима, могао би се мотивисати идептичношћу која, код питања о државини, ностојп између својине и службености. Другим речима, правпла о државпни код својине примењују се, у начелу, п код службености. Тако, задржавајући се само на овој тачкп, Фактичко вршење или државина (назваиа иначе ^иаз1 - државина, <Јиаз1ровзеббш) службеностп заштићена је онако исто као и Фактичко вршење својипе (државине ствари). И ову заштиту закон даје државинп службеностп као и државпнп стварп без обзнра на то каква је државпна: била она или не таква да може одвести стицању службености или својине иутем одржаја (узукаппје — §§. 925., 928. п 929. Грађ. Зак.), она ће уживати законску заштиту; дакле, овако ће бити и онда када је државпна службености законита (правпчна) али је несавесна као и онда када је она и не-