Просветни гласник

ДРЖЛВА СРБЛ, ХРВАТЛ И СЛОВЕНЛЦА

духовна настројеност и чак економска структура њених различних области. 0 томе сам сена друпом месту опширније бавио'). Ово ће изазваги ферментације, разноврсност у духовном и материјалном развитку, и колико толико управљано, биће од највеће користи за цивилизацију наше државе. 3. Испуниле су се две идеје. Једна је врло стара, вековна, дубоко укорењена у свести српскога народа; уједињење Српства. Друга је била скоро искључно идеја мислилаца, књижевна идеја, која је добила јачу подлогу од како су Хрвати усвојили Вуков књижевни језик, и која се почела практично приводити у дело од формирања српско-хрватске коалиције, и нарочито од 1903 г., са оснивањем клуба и листа Словенски Југ, у Београду. Друга идеја има још да хвата корена. Јер познате су горе поменуте разлике које међу нама постоје, нарочито разлике међу варошким класама и извесном интелигенцијом разних области. Сељаци су сасвим близу једни другима, особито српски и хрватски сељаци,_ који у истини представљају један народ. Услед заједничког државног и друштвеног живота, иста осећања и мишљења се распростиру на све шире народне слојеве у свима областима, и није без разлога уверење да ће, осим најбоље интелигенције, сељак и радник постати главни стубови заједнице; јер они ће све јасније увиђати да ће у новој великој држави наћи најбоље погодбе за миран, слободан и осигуран живот, живот са што мање ратова, јемства за којима природно највише тежи та најмногобројнија и најреалнија класа, која живи најнормалнијим животом. Ја сам последњих месеци путовао по српским, хрватским и словеначким покрајинама, и свуда сам код сељака утврдио таква осећања, најпрецизније у Шумадији, оној Шумадији која се сва жртвовала за идеју народне слободе и јединства; многи Шумадинци су били у Хрватској и Словеначкој; са топлином помињу „своју браћу" ; мирно и трезвено говоре о користима од заједнице; ни код кога нисам запазио оне разноврсне суревњивости и сумњичења на које се кашто наилази у интелигенцији и код варошана, и, природно, најчепгће у Хрватској. Србија је била земља мисије, која је своју улогу до краја извршила. Кад пређемо у мислима пређени пут и савладане тешкоће, од почетка 19 века када смо били турска раја, па даље преко Карађорђеве и Милошеве Србије; унутрашње борбе; постепена проширења према Југу; асимилацију и изједначавање са новим становништвом; потмуле и опасне борбе са Аустро-Угарском; последње фазе те борбе, када нам се сваки дан жуч узмућивала и када смо осећали да је питање „бити или не бити"; епоху балканскога рата; Србију потпуно притиснуту непријатељем, — кад све то пређемо у , памети, онда ми данашње тешкоће не сматрамо несавладљивим. Напротив, сразмерно лако савладљивим. И на 1 Ла Решп8и1е Ва1кашдие". — Агтапс! СоНп, Рапз, 1918,