Просветни гласник

14

ПРОСВЕТНИ гллсник

ПИСМЕНИ ЗАДАЦИ ИЗ СРПСКОГ ЈЕЗИКА У ВИШИМ РАЗРЕДИМА СРЕДЊЕ ШКОЛЕ*) Моја намера је да поводом писмене наставе из српског језика нарочито говорим о избору теме, задавању, исирављању и домаћим задацима. Ова питања су, изгледа ми, за нас најважнија, и од тога како се она схвате зависи метода рада наставникова и сав ђачки успех. Свако то питање добиће у предавању по један засебан део, где ће прво укратко бити изложена ранија схватања и методе, а затим ћемо покушати да заједнички утврдимо како би се нека застарела и погрешна мишљења заменила нечим савременим и бољим, I Наставнику српског језика у вишим разредима извесно је најтеже учинити добар избор теме, ако би хтео да задаци буду не само правописне вежбе него и средство за васпитање књижевног укуса, и подстицај на развијање духа и моралне свести код старијих ђака. Мене је занимало да видим колико се код нас водило рачуна о свему овоме, те сам прегледала многе Извешшаје наших средњих школа и начинила списак свега што се задавало од петога до осмог разреда, рачунајући ту и матуру. Одмах ми је пало у очи да се у последње време избору предмета поклања све више пажње. Смањује се број оних стереотипних задатака у виду свечаних беседа, некролога и подражавања туђем стилу; не истражују се толико трагичне кривице, заплети и перипетије у драми, и не изгледа баш обавезно да свака ђачка генерација пише о такозваним класичним спевовима С. Милутиновића-Сарајлије, Ј. Суботића и М. Поповњћа Шапчанина; а ретко је данас наћи и то да негде још натежу са реторским расправама у облику одавно застареле хрије. Но поред свега тога, могло би се пожелети да наставника са богатом и свежом инвенцијом буде ипак више, а све мање оних који и сада целим својим програмом јасно показују да им избор предмета не задаје много ни труда ни бриге. Међутим, било да су теме добре и нове, или рђаве и застареле, тешко је пронаћи шта ми управо хоћемо да иостигнемо писменом наставом из српског. Претпоставља се, наравно, да је појединим наставницима ово ваљда јасно; али о каквоме општем споразуму не може бити речи, јер избор тема за целу једну школу по свој прилици и ие врши се споразумно. Последица тога је да се негде почиње тежим предметима а завршује лакшим, или се једни вежбају само на примерима из књижевности, док други обрађују искључиво слободне теме. Замислите само пети разред коме се задају Ешички мошиви у народним песмама, Досишијева национална осећања и његов однос ирема

') Предаваше држано у Друштву за Српски Језик и Књижевност,