Просветни гласник

ДРЖАБЛ СРБА, ХРБАТА И СЛОВЕНАЦА

13

Врло је штетна и напетост појединих партијских група или људи који себи приписују све или већи или мањи део заслуга за народно уједињење, за један огроман процес у коме је суделовало тако много фактора, и напослетку и највише цео народ Србије, код кога се последњих деценија нарочито развила свесност и способност самопожртвовања, као код најбољих апостола хришћанске периоде. То треба сада сасвим оставити. Треба се временом удаљити од догађаја да бисмо их могли као што треба процењивати. Осим тога, учествујући у догађајима и преговорима, ја знам да се у овом случају неће моћи ништа из основа фалсификовати; јер ово није био рад у каквом буџаку, већ рад у центрима западне Европе, у пуној светлости, тим јаснијој што су у њему учествовали не само политичари од заната, већ и многобројни од најпросвећенијих и најнаучнијих људи Европе и Америке; многи су од њих све бележили. Свачији ће се удео тек доцније правилно моћи проценити, кад се објаве документи. Треба се пре свега добро познати. Мора се учинити тај велики напор: путовати, упознати целокупно стање појединих области, пратити лигературу и журналистику, шта више разговарати и објашњавати се међусобно, приређивати предавања. Кога добро не познајемо, не треба о њему давати дефинитиван суд. Колико се добрих особина нађе на једном човеку када се он боље позна, и колико се уме водити рачуна о другим његовим мање корисним особинама. Тако је и са народима. 'Греба се стално полако журити у стварању и распростирању заједничких осећања и мисли. Све заједничке идеје везују људе, и нетачне, а камо ли тачне. Уз то треба стално држати на уму да се ми без нрестанка мењамо. Живот и његова искуства теку данас тако брзо као матица валовитих потока. Никад ток догађаја није био убрзанији, и промене на људима нису никад биле дубље но у току овога светскога рата, и нарочито после рата. Сачекајмо људе да иревру. Ничим се неће стапање наших племена толико наспорити колико великодушнопгћу, гутањем непријатности и ширином схватања код оних који су у ствари за јединство најзаслужнији. 4. Још више од свега претходнога треба радити да наша држава буде држава друштвене и економске правде, да буде честита држава. Већа просторија неће много вредети ако нам не буде мила. Сви предосе~ћамо нешто ново што долази и што "ће доћи. Из несвесних дубина нашега живота лижу пламичци нове светлости, новог идеала, нове друштвене правде. Још се нису разбуктали. Све што смо до сада ценили као највеће вредности биће у многоме промењено, или ће се створити нове вредности, које ће потиснути старе. Тиња под пепелом и леже се нешто ново, друкчије од досадашњег. Ј. ЦВПЈИЋ