Просветни гласник

0 музикај1н0м васпитАвањУ

23

учити дете да музикално мисли. Не теорисати, него пустити музику да живи у слуху и у душама малишана. Са тим практичним певањем, на теоријској бази, треба почети у основној школи, да би се дете могло развити и примити у себе, апсорбовати, музику у њеној основи, до тренутка мутирања, а то је између дванаесте и петнаесте године, како би се престало са сваким морењем грла код детета у то критично доба његовога физичкога развијања. Тиме се постизава двоје: сачува се орган у деце у свој природној лепоти и конструкцији, и добије се времена за естетичарску музичку наставу, тако да, када мутација престане и ученик, обавезно, уђе у хор — дакле у класну ансамбл-вежбу, која је и ту неопходна, — он ће бити не само теоријски васпитан, него ће имати и развијен осећај за музички стил (наравно у скромнијем обиму према ученику стручне музичке школе)Л^орско певање у средњим школама биће тада радост и ученика и наставника, а неће бити, као што је то сада случај, једна мука, једна жалост, мал'те не и ругло културе. Јер оно што се сада ради не може се ни описати, а непосвећени не могу ни разумети: то су јади, то јетортура, која даје потпуно негативне резултате. Кроз дуги низ месеца, кроз дуги низ часова, уз невероватно физичко напрезање наставника и ученика, науче се, за параду о Св. Сави, две-три хорске песме, место да се за цео живот поставе основи иравог интуитивног осећаја за музичку уметност код ученика и они се оспособе да по уметничком инстинкту осете оно што прочитају записано на нотној хартији и то изведу, предаду, са симпатичном природношћу. Што то није тако, има два разлога. Први нам је познат, рекао сам га у уводу овога чланка: људи позвани да о овоме воде рачуна, то нису чинили : из неспособности, или из мало воље за музичким радом у средњој школи, или из недостатка енергије, или најзад што је морално схватање нашег друштва у њима победило све, и најлепше идеале. Други је разлог у вези са првим: услед тога настава музике је у средњим школама остала запостављена до степена који никоме не служи на част, а у основној школи се уопште не предаје. Колики је то губитак за нашу општу културу, не треба ни говорити. Колико то стање доприноси да још увек може да бесни површност и егоизам у нашем културном друштву, и то је јасно. Да би се одговорило заиста културним идеалима једнога народа, неопходно је потребна рационална настава музике у средњим школама, и, као припрема за њу, настава музике у основним школама, и то као обавезан аредмет. Овај захтев до сада је наилазио на тешкоће с тога што се увек истицало да је за уметност потребан таленат и да је мало музичких талената, те би деца била изложена непријатностима ако би и музика била обавезан предмет у средњим школама. Ово је скроз нетачно. Није реч о развитку талента, него о културпом васпитавању, а то су два одвојена појма. Признајем да би, када би