Просветни гласник

24

се иастава музике у средњој школи ставила на основу развијања талента, резултат морао бити поражавајући, јер заиста има мало талената. Али пошто је у питању културни развој, отпада сваки технички део наставе у обиму потребном за стручно развијање талента, и задржава се само на културно-естетском делу, са додиром основних цринципа технике потребних за разумевање музичке уметности. Да се то постигне, довољно је и једино потребно увести наставу певања у средње школе као обавезан предмет, а наставу „музике", — што у термину техничком, тако употребљаваном код нас, значи: инструменталну наставу, или, још ближе, наставу свирања у виолину, — ту наставу „музике" треба сасвим избрисати из програма, осим у богословским и учитељским школама. За инструменталне студије тражи се заиста талент. Ко га нема, не може ни резултате показати. Осим гога, ти се резултати не могу показати друкчије него у индивидуалној настави, и то ако се за сваког ученика, свакога часа има на расположењу по 20 минута за пропитивање задате лекције и упућивање у нову лекцију. Узмите сада разред од 60 ученика, па тај број помножите са 20, добијате 1200 минута, а то ће рећи пуних 20 сати за наставу музике у једном једином разреду, односно одељењу, и то не недељно него „у месту". И сад: у школи се долази два пута недељно на часове који су прописани по трајању за један сат, и кад тај сат код инструменталне наставе има да се продужи на 20 сати једанпут, и други пут опет на 20 сати, то даје једну смешну цифру од 40 фактичких сати недељно за наставу два недељна часа обавезне настаее „музике". То је апсурд, и ко је против такве „музике" у средњој школи, тај је заиста у праву. Куда то води, и колико би наставника за инструменталну наставу у средњим школама морало бити ? И за колико разних инструмената? И да ли би ђаци могли да нађу слободне сате за присуствовање часовима инструменталне музичке наставе? И што је још важније, та би средња школа добила тип консерваторије, а то јој ни мало не треба. А ако се тако не предаје, правог успеха нема, и штета је за изгубљено време, које би ученик могао паметније да употреби. Затим, ако се тако не предаје, стварају се полутани који, баш због тога што су полутани, уображавају да су од велике компетенције и постају несносни, па и опасни чланови у једном културном друштву. Рећи ће ми неко: па инструментална настава је и до сада била потпуно необавезна, и за ту наставу пријављивали су се ученици који сами желе учити неки инструмент, највише виолину. Према томе, наставник нема да ради са разредима, него са једним делом ученика целе средње школе. Јесте! Али ја знам колики велики број ученика у почетку године потрчи код наставника виолине, и знам колико од тих ученика остаје код наставника на крају године. Просто зато пгго су услови те наставе такви да ни најмање не привлаче ученика, А чињеница да један добар