Просветни гласник

0 музикалном васпи Г авањ У

25

део деце жели да учи „музику" у почетку године, и да један добар део те деце напушта, у току године, то учење, фатална је, јер значи да се таквом инструменталном наставом убије интерес код детета за музику, и многи малишан који би, да се правилно развијао, постао добар музички дилетант (значи: културан човек), не постаје то једино с тога што му је у гимназији на часу виолине убијен и сваки инстинкт за музику. Да се до овог резултата дође, добрим делом је кривица и до наставника виолине. У колико ја то знам, готово ни један наставник музике у средњим школама није виолиниста у оном најпростијем смислу те речи. Да ли се дозвољава наставницима који нису способни предавати један научни предмет да тај предмет предају у средњој школи? Не! А што се дозвољава да виолину предаје наставник који виолину — односно принципе њене технике — никада није стручно учио ? И с којим правом се чини такав атак на нашу уметничку будућност, о којој би бар уметници требали да воде рачуна? Услед тога стања ствари, и после легендарног и традиционалног неуспевања у настави музике (певања и свирања) у средњим школама, дошло се до закључка да је настава уметности један „тежак задатак" и да га с тога, да би се избегле непријатности за ђаке, треба „трпети" у школи, али као необавезан предмет. Међутим, требало је поћи с друге стране. Требало је запитати: ко предаје музику у средњим школама и шта се од музике у тим школама предаје? Добио би се одговор који би био од користи за нашу културу, јер би се видело да има „много званих" за катедрама, и да је настава нерационална. И када ја говорим против наставе виолине у гимназијама, а у корист певања, ја то не говорим само из материјалних разлога, него говорим и из уметничких. За културно васпитавање у општем смислу те речи, које се спроводи кроз средњу школу, апсолутно је довољна настава певања, јер се код те наставе узима у помоћ најсавршенији и најприроднији инструмент, а то је: човечје грло. Осим тога, за насгаву певања се не тражи леп глас него слух (што значи већ део музикалне способности). Говорим из личног искуства да је проценат ђака са слухом већи од оних који га немају, нарочито у млађим разредима, где се певање колико-толико учи, тако да је већ и тиме успех у настави осигуран. Осим тога, тај је успех осигуран и код оних који немају слуха, јер неколико основних принципа из теорије музике и неколико основних појмова о музички лепоме може и треба сваки културан човек да научи и да зна. Сав тај наставни материјал је и много лакши и много мањег обима од наставног градива за математику на пример, или јестаственицу, стране језике и др., па ипак никоме ни на ум не пада да те предмете брише из програма, из разлога што у сваком разреду пма по неколико ученика који за те предмете немају та-