Просветни гласник

0 ВАСПИТАЊЗ' СРЕДЊОШКОЛСКЕ ОМЛАДИНЕ

* Ако бисмо гтретпоставили да средња школа, оваква каква је данас, има по своме програму довољно услова за усавршавање интелектуалних особина својих ученика и да им може дати сва потребна практична знања, васпитање омладине мора узети у главном ова два правца: васпитање морално и физичко, т. ј. 1) мора у будућим члановима друштва развити кулш душевне лепоше и 2) мора у њима подићи кулш физичке леиоше. Пробудити у младој души осећање лепоте, то у главном и јесте задатак сзаког васпитања, јер ће једино са тим особинама човек моћи да осети доцније у животу сву радост свога пролажења кроз живот. И тај врло важан проблем био је од нас досад сасвим занемариван, а он је међутим често важнији од многих питања о наставном плану. Нарочито у нашој средини, где су нарави још увек тако нечисте, где дете и младић на сваком кораку могу јасно видети само ружне стране свакодневних догађаја, такво васпитање дало би нам иостепено несумњиво боље људе. Да оставимо на страну чисто естетичко васпитање, какво се у Француској и Немачкој већ одавно примењује (^'есЈисаНоп езШеНцие, Кипбфаес1а§о§15с11е Веше§ип§), ми смо дужни да у овом грубом судару разних неугледних идеала и сурових страсти иставимо пред будуће људе један узвишени идеал душевне и физичке лепоте. Вратимо омладину са улица и учинимо да заволи човека који страда у борби за све што је племенито и лепо; занесимо је да се диви физичкој лепоти свога тела и вечитој лепоти природе; упутимо је да уметност буде за њу светиња и научимо је да тражи уметност у својим домовима, у школама, у играма, у линијама градских улица, — ми ћемо јој дати у руке једно јако средство за борбу против свих зала и иорока свакодневног живота. Наши ученици изучавају у школи основе хришћанске етике, али су далеко од тога да појме шта је то морал. Они кроз неколико година школовања уче цртање, па ипак не знају шта је уметност. Откуда то долази ? Отуда што је то „учење", што то долази као нешто наметнуто, као неки терет и досадна обавеза. Придобијање колебљивих душа за култ лепоте мора, на против, доћи као нешто сасвим природно и драго, као потреба која одговара целокупном животу омладинаца. У сваком човеку постоји извесан нагон за лепим, а он се јавља и код деце. Тај нагон треба запазити и развијати га из године у годину, али не присилним мерама, па ће се он полако јавити и као потреба. „Из сопствене иницијативе "ће младо биће морати да допуни искуством и вежбањем оно што му је урођено", казује професор Карл Грбс :г ). а тиме се може поткрепити предње тврђење. Средстава би за то имало доста, но мени се чини да је најпогоднији начин који и Грбс одобрава: дати прилике ученицима да се сами међу собом развијају, да оно што им је урођено, што виде и науче, сами примењују, и да се утакмицом дижу један изнад другог. Зато сам мишљења ) О-г Каг1 Огооб: Оаз $ес1еп1е1)еп (1е$ Ктпев, б. 72. Уег1а§ КеиШег-Кешћагс!.