Просветни гласник

30

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

да би се целокупни рад у томе правцу могао отприлике овако извести кроз ђачке организације. 1 У свима школама, у колико то већ није учињено, потребно је образовати под надзором школске власти ђачке дружине, али знатно проширити њихов делокруг. Ђачка дружина не сме бити само „литерарно друштво", у коме су досад најчешће читани радови испод просечне вредности, него мора бити једна заједница где ће се омладинци научити да воле све што је лепо и где ће се истински другарски опходити међу собом. Ово је последње важно исто толико као и оно пре њега. Развијање правог другарства при једном заједничком стварању, у тако младим годинама, донеће неоцењиве добити. Ту ће се омладинци научити да цене искрено пријатељство и поштују честиту утакмицу. Заузети једном идејом, жељом да створе нешто лепо, они ће постати блиски једни другима, а то је први услов за солидан рад и коректност у међусобним односима. „Да једно пријатељство буде постојано, потребно је да се заснује на поштовању и на извесној сагласности живота", говори једна француска моралискиња, 4 ) а за то ће имати највише места у добро уређеним ђачким дружинама. Свака ђачка дружина имала би две секције: 1) лишерарно-умешничку и 2) сиоршско-забавну . Прва би, да напоменем тек узгред, доносила као и досад ђачке оригиналне радове и преводе, неговала би инструменталну и вокалну музику, развијала беседништво и рецитовање, приређивала позоришне представе, и т. д. Друга би подизала све спортове: соколске вежбе, лоптање, трчање, веслање и пливање, филателију, и томе слично. — Лако је разумљиво да ће се обе стране најбоље подићи ако међ ученицима увек буду и наставници, који ће их као пријатељи упућивати у раду и својим присуством доказати да су истински заинтересовани за њихов напредак. Шта више, да би се дошло до потпуности, нарочито, да омладинци не би лутали у погледу моралног формирања, наставници ће и активно ступити у ближи однос са дружинама. Тако би, на пример, свака школа приређивала недељно (или како буде најпогодније) јавна предавања за све ученике, која би држали наставници, а на којима би се претресала разна друштвена, научна и политичка питања. На та предавања могли би се позивати и родитељи, те би се на крају отварала дискусија, а њихов предмет био би разноврсан, као: о религији и науци, о закону еволуције, о наследству у биолошком развитку, о држави, о дужностима, о васпитању у породици, и т. д. Тим путем омладинци би били сачувани од штетних утицаја из живота који још не познају, а којима постају и нехотице подложни некритичним читањем политичких чланака по дневним листовима и лакомисленим ступањем у 4 ) Мте Тћ. Веп1гоп: Саивепе* с1е Мога1с ргаИдие, р. 193. Ес1. НасћеМе.