Просветни гласник
ПОКРЕТ ЗА РЕФОРМУ МАТЕМЛТИЧКЕ НАСТАВЕ
35
Кроза целу средњешколску наставу наслањати се на илустровање алгебарских операција графиком. Примена графике истакнута је нарочито при проучавању промена функција (посао који је стекао и нарочити термин „функционално посматрање и мишљење"). У Геомешрији: На место Евклидове „статичке" геометрије унети „динамичну" геометрију, где ће се појаве посматрати и закључци изводити помоћу кретања, да се оправда дефиниција: „Геометрија је наука о групи кретања". Кретање је разнолико: премештање, померање, обртање, извртање, довођење у симетричан положај, довођење у перспективан положај (хомотетија), и т. д. Ово су у главном начела покрета, који је стекао себи одушевљених присталица, али и огорчених противника, и они стоје нарогушени једни према другима, бранећи једни реформу („реформисти") а други традицију („традиционалисти"). Умерени браниоци нових начела приступају врло обазриво реформи. Сам Борел скромно признаје да није својим уџбеницима пружио „потпуну зграду, сазидану на новим начелима", сматрајући тај задатак као сувише тежак за једног човека. Он свој рад пушта као покушај да се помогне настави и ставља га пред наставнички форум на оглед и оцену, остављајући искуству и времену да донесу коначан суд. Борел не потцењује старе освештале методе; на против! Он говори о њима са достојним поштовањем, признавајући им висок ступањ логичног савршенства, које изазива дивљење. Он их не одбацује, али их избегава из обзира према ступњу умног развитка ученика средњих школа. Ако би се морале ипак задржати, он препоручује да се потисну бар у старије разреде, за одраслије и умно развијеније ученике, који ће бити у стању да их са разумевањем прате и да им достојно оцене сву лепоту. Да су сви браниоци нових метода разложни као Борел, уштедела би се многа жучна препирка. Али има присталица њихових који у тежњи за олакшањем наставе бришу из уџбеника читаве партије (н. пр. степеновање и кореновање са 3) и тиме само стварају злу крв код противника. Као и свуда, и овде се јављају помирљивци, који траже неку златну средину да задовоље обе стране и прекину спор. Они допуштају да се математика излаже почетницима конкретно. Сматрају да децу треба забавити, спријатељити их са појавима и терминима, утврдити у њима основне истине и дати им непосредну, најпростију примену у примерима из живота. При томе се служити аксиомима, употребљавати у место доказа експерименат, задовољити се индукцијом, аналогијом, па чак пристају и да се пређе ћутке преко доказа, са напоменом да ће им се то доцније („кад порасту и размисле") и потврдити. Али за то опет траже за виши течај строгу дедукцију. Тај би течај обухватио све градиво из нижег течаја, али би га изводио обиљније и
з*