Просветни гласник
34
ПРОСВЕТНИГЛАСННК
дати све, дајмо оно што можемо. Док не будемо успели да подигнемо жељене ђачке домове, немојмо заборављати претходне припреме. Главно је да се ради и верује у успех. Али зато државна управа не сме бити тесногруда. Све оно што сам напред изнео, повлачи за собом доста промена у целој школској организацији, којима се мора помоћи и наставницима и ученицима. Једио изискује друго. Али све то није тешко учинити ако се верује да би учињене жртве донеле позитивне користи за целу заједницу. МОМЧИЛО МИЛОШЕВИЋ
Г10КРЕТ ЗА РЕФОРМУ МАТЕМАТИЧКЕ НАСТАВЕ У СРЕДЊОЈ ШКОЛИ Почетком овог века избио је у Европи моћан покрет, коме је тежња да из основа преобрази математичку наставу у средњој школи. Покрет је овај француског порекла и појавио се поводом књиге Ш. Мереја „Нови Елементи". Прво издање те књиге пада у 1874 год., али није привукло на себе велику пажњу. Требало је да прође више од четврт века и да наука поткрепи мисли изнете у књизи Мерејевој, те да оне стеку право грађанства у средњој школи, и то носредно. Главни тумач и бранилац Мерејеве тезе био је професор на париској Сорбони Емил Борел, који је 1903—1905 издао серију уџбеника за средње школе. Борелови уџбеници дадоше покрету полет који га за кратко време разнесе кроз целу цивилизовану Европу. Још одмах 1905 истичу у Немачкој „Меранске предлоге" за њима у бившој Аустро-Угарској јављају се 1906 „Прашки", а 1908 „Бечки Предлози", који налазе себи примене и у програмима математичке наставе у средњој школи. У Италији конгрес у Риму одређује 1908 год. нарочиту анкетну комисију која ће спремити извештај о стању савремене математичке наставе и поднети га конгресу у Кембриџу, у Енглеској, који је држан 1912 год. Независно од Европе, и у Америци се јавио сличан покрет са сличним тежњама. Светски рат је само за време зауставио овај покрет, јер је већ за ову годину (за 22 септембар) заказан у Штрасбургу, у Француској, међународни математичарски конгрес, чији програм рада обухвата и педагошка питања истакнута овим покретом. Суштина покрета може се у кратко формулисати овако : У Алгебри: Избегавати апстракције и тежити што више очигледности, нарочито у нижем течају, где су допуштене и експерименталне методе, аналогија и индукција.