Просветни гласник

ХРОНИКА

39

ОТБЛРАЊЕ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА У СУБОТИЦИ Отварање правног факултета у Суботици изазвали су многи озбиљни разлози. Пре свега, нашој државној управи потребно је да у што краћем року добије велики број университетски спремљених младих људи, ради унутрашње државне организације. То ће рећи да, у крајевима који су до скора били под влашћу Аустро-Угарске, треба што пре попунити велики број места у судској, административној, полицијској, финансијској, саобраћајној служби, и т. д., нашим људима. Јер, и данас још, у огромној већини, на тим се местима налазе странци, или боље рећи наши непријатељи по пореклу и по своме расположењу према нашој држави. Они су затечени на свима поменутим местима у државној служби приликом нашег ослобођења и уједињења, па су ту и остали, јер немамо наших снага на расположењу за сва та места. Немамо их, најпре, с тога што је рат много проредио наше редове, а затим с тога што су и Аустријанци и Мађари систематски спречавали школовање југословенске деце, а оне који би неким чудом успели да прођу кроз школе, држали су одстрањене од државне службе колико год је било могуће. И зато ми немамо данас у државној служби, нарочито у Војводини, довољан број поузданих људи, задахнутих љубављу не само према своме послу, него и према нашем народу и нашој држави. У место тога, велики број државних чиновника упорно и пркосно не признаје нашу државу, неће да говори у службовању нашим језиком, неће да положи заклетву на верност нашем владару и нашим законима ; далеко од тога да вредно и савесно свршавају своје послове, они својим негтријатељским држањем и придруживањем свакој акцији упереној противу сређивања прилика у нашој држави представљају један опасан слој нашега друштва, и оштро наглашују ту најхитнију потребу наше младе државе: добијање свога одшколованог подмлатка. Наша је држава свесна овога, и зато чини велике жртве на просветном пољу: издатци Министарства Просвете долазе, упоредо са издатцима Министарства Војног, Саобраћаја и Финансија, међу највеће издатке у нашем државном буџету. Прилив омладине у наше највише просветне заводе довољно је велики да би се овој општој великој потреби, организацији државе, могло у кратком времену одговорити. Само, досадањи наши школски локали, подешени према нашим предратним приликама и дименсијама, постају савршено неподобни за нове прилике. Зграда Београдског Университета, која је некад била сасвим довољна и угодна за 3—400 слушалаца, постала је неспособна да прими у себе четири и пб хиљаде слушалаца, колико их има у овом семестру, а који се број мора увећати идућег семестра придоласком нових, веома многобројних матураната. Услед