Просветни гласник

бб

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

Још сасвим млада сам била кад је у школу у којој сам се учила стигао одлучан захтев о телесном васпитању омладине, дакле захтев да се уведе гимнастика са спортом. Преко ноћ се створило све што треба — то је било негде у Европи — и ми смо се почели превртати, мачевати, добацивати и утркивати. Професор спорта је био Талијан, дивна једна грациозна и елегантна фигура, и силан један организаторски дух. Све се занело и понело. И директор се решио да продрмуса мало своје старе кости. Кад одједаред, класичар, један од млађих, али најобразованијих и карактером најмаркантнијих наставника, стаде да грми против спорта, и стаде проклињати нови распоред школски. Заказао је конференцију, и пред пуном салом ђака и кблега је почео, ватрено како је само он умео, доказивати да су дебели и тврди мишићи гнусна ствар, да у снази физичкој лежи страст и бруталност и бестија; почео је затим, као сирена, певати да је највиша моћ и лепота која човека усре"ћава и теши, дух, дух и дух; и почео онда да набира обрве и да реже и сече, да он презире религију тела, и да објављује рат своме колеги преврталу; и завршио : учедаици," чујте ме, спорт, то је крик данашњице, то је крик моде; спортисте вас вуку ономе што ће проћи, а ја вас вучем ономе што ће вечито да остане. И онда, заборавивши чиме је почео, наш латинац је прешао у савршену беседу о царству духа, о отмености и миру човека који се духу обећао и дао, и нотенцирао је сцену дотле док није добио изглед оног поноситог римског сенатора који стоји на форуму, блед и узвишен, и говори: грађани римски, Талијан ме оптужује, ја поричем да сам крив ; сведока нема; грађани римски, коме верујете? Врућа ситуација, зар не? Министар заповедио, директор наредио, Талијан води најживљу акцију, а латинац, јавно, изазива, пориче и обара. Шта је из свега тога изашло ? Не оно што ви мислите. Мипистар није казнио свога чиновника, директор није спречавао конференције свога наставника, а ми, ђаци, ми смо сваке среде и суботе, у пуном броју,. ишли Талијану на превртање, а сваке друге недеље ишли, опет у пуном броју, латинцу на духовне његове инјекције. То је, ето, процес и резултат са попршита једног где се укрстиле дв е~ личности, и где се нико није усудио да личностима не дозволи размахнути се, упливисати, нокрштавати, отимати аудиториум и будуће силе живота. Наравно да од те две личности једна јесте имала нраво, а друга није, али један од најдубљих принципа и најснажнијих мотора прогреса и јесте у томе да добро и рђаво, тачно и нетачно,' заједно бацају своје енергије у машину напредовања и усавршавања. И збиља, наша генерација је испала карактеристично туристанска и спортска, са, уједно, јаком предилекцијом за класично чисте идеале у духовном свету. И, што је још занимљиво да се спомене, подебела прашина је пала у сећању нашем и ио министру, и по директору, и по колегиуму настав-