Просветни гласник

3"

СЛУЖБЕНИ ДЕО 27

Књижица пзноси 39 страна малога Формата. У њој су ови чланчићи: Како јо ностало народно име, гата треба Србин о крсном имену чинити, народни обичаји крсне славе, шта нам не вал>а; п народне песме: Како се крсно име слави, Ко крсно име елави ономе и помаже, Краљевић Марко и Беч Костантин, и на послетку, Молптве -крсном пмену. Садржина књиге је врло поучна, да књига врло добро може послужити за народне сооске библиотеке. Могла би се препоручити за поклањањс одличним ученицима осиовних школа у старијим разредима, о годивљем нспиту, да јој је техничка израда боља, ну томе писац није крнв кад се зна какво су данас у оишто тешке техничке и гатампарске прилике. У осталом, ако Проеветни Савет то примп, с обзиром на то што ми немамо данас довољно књига за поклањање ученицима о испитима, могла би се ова књижица и за то унотребити оваква каква ,је, с тим да у другом издању буде бол.а техничка израда, јер то захтевају и псдагогаки н естетички разлози. Цена књизи није велика: 1 дипар. По прочитању реферата Савет одлучује да би се књига могла преноручити за иоклањање ученицима старијих разреда основне ткоде. На нитање Г. Мииистра Просвете ОНБр. 17231 од 27 пр. мес. да ли да се „Земљопис Дрне Горе" од Милоша Шћеповића, учитеља у Подгорици, одобри као уџбеник за III разред основне школе у Црној Гори, Савет даје мишљење да овај уџбеник не бн тробало одобритн, ношто нијо обухватио геогра*еки опис целог Краљевства. Читају се реФерати Драге Ђурићеве и Светислава Петровића о рукопису .Француска Граматика" од Љубице Милићево, ГсФерат г-ђо Драге Ђурић: Част ми је известити Главни Просветнн Савет да сам прегледала у руконису 1 део Француске граматике г-ђице Љубице Милићеве, п нашла сам да се Граматика може употребити за ночетнике у францускомјезпку, у II и III разреду, ношто је Граматика г. Навла Поповића рађена за учеиике впшнх разреда. Ова граматика, састављена но уџбеницима за нзучавање Фраицуског језика израђеним но начелнма нове методе, практична је и прегдедна. Вежбања су спојена са граматиком, »алазим само да треба навести више примера. Моје су скромне напомене: а) Код муклог е иезгодан је наведени нрлмер 1е где е нијс мукло, него полугласно. б) Код слова сј ј незгодно је казати „нраћено са: е, I, у ", него с и % испред с, 1, у. Ва.Ђа навести примере за у: еургез, Јгугапаве. в) Код слова /г: ћ је немо и „јасно" место грдено, у оба сс сдучаја ћ не нзговара. Код грденог 1], онај самогласнш; који посде њега долази, јаче се изговара. г) Место израза: „сдедећи" употребити: иаредни. д) Јј ' евсаНег, степенице, а не „басамаци". ђ) Сгнеће, крчаг, а не „тестија". е) Уз придев тон, додати још н облик шо1. Мишљења сам да се ова граматика може нреноручити за ниже разреде. РеФерат г, Светислава Петровића: .Француска Граматика" н „Француска Читанка" г. Павла Поповића, које су биле нзрађене са савршеним познавањем посда и финим педагошким смнелом, п којо су двадесет година чинпле неоцењивих услуга настави Францускога језика у Србији, намењене су било одраслим ученнцима виших разреда средњих гакола, н данас када француски језик почиње да се учи још од другога разреда гимназије, показадо се да су телко доступне недовољпо Формнраним инте.шгенцијама дечака од 12 година. Осећала се потреба, отуда, да се за ту малу децу еастави једна нова граматнка Францускога језика, унрогаћена — и по стварима којо су у њој казане, и по начину на који су казане — до крајњпх граница, „Француска Граматика" г-ђе Љубице Милићеве жеди да одговори тој прошној потреби, и но суженом материјалу који је у њу унет, она јој доиста и одговара. Принцип на основу кога је она израђена, према намени којој има да поелужи, може се, дакле, само одобрити. Али се, с друге стране, књизи морају учинити неколико, често врдо крупних приговора. Свако граматичко правило, у књизи г-ђице Милићеве, пропраћено је практнчним вежбањима; и то је, несумњиво, врло добро. Та се вежбања, поправилу, састоје из реченнца у којима нзвосне изостављене речи ваља попунити. Алп је невол,а у томе што су сви тн прпмери састављени недоследно, без икаквога обзира па зпање ученпка у даноме тренутку: опи иретпостављају, још од првих вежбања, знање скоро целокупне граматике, и ученици којп чине своје прве покушаје у Француском језику не. могу нх ни на којп начин разу-