Просветни гласник

ПРОСВЕТНИ ГЛАСН&К

мети ни иревести, С прииерима за читање слова, у почетку књиге, исти је случај: да би човек могао да прочита речи наведене за нрво слово, иотребно је да већ зна сва правила о читању. Било је требало, међутим, дати себи великога труда—као што је то учињено у „Читанди" н „Граматици" г. II. Поповића — и саставити све нримере у књизи само на осиову граматичних знања која су ученшцт стекли до тог тренутка. Велики део „Граматпке" г-ђице Милићеве — сва њена вежбања — остаје, дакле, да се преради из основа. Том ће приликом г-ђица Милићева имати да исправи и многе друге своје омашке, пекорекције н нетачности, које сведоче о брзини, и о извесној аљкавости, с којима је овај деликатни носао рађен. Један велики број Француских речи забележен је с ортограФским грешкама — (је те геуеШе, је §е1е, уегНе, 1е §гапЛ реге, елеттг, је!ег, ођеЈзвап^, 1е§;еге, го(Ј, виШг, АНгеДе, ее1ајгег, ђгТГе^, ра&81ег; топ ])еге попв а §гопс1е, и т. д.); код других је ногрешно забележен род (/е §1га{е, /е тагтоНе, 1е сћа(;а1§пе), или значење (1а рот!е —тачка). Ни српски језик није свуда коректан (исчунати, ставити следеће вежбање у једнини, и заповедном начину, и т д.). У правилима за читање сасвим је погрешно забележеи изговор носних гласова (лт као ен, оп као он, птд.) и неких других гласова ( оеи као е, о/ као оа. у пред самогласником као два г/, итд.) — Извесне друге напоменс (рђаве редакције реченица, сувишности и друго) забележене су у тексту. У резимеу, моје је мишљење да се „Француска Граматика Г-ђице Милићеве може унотребити као уџбеник тек када се преради по горе изнетим напоменама. Саслушавшц реоерате, Савет одлучује да би се ова Граматика, ако би била иснрављена према примедбама реФерата, могла уиотребљавати као уџбеник нриватног издања за Француски језик у нижим разредима средњих школа. На питање Г. Министра Нросвете ПВр, 3949 од 21. ов, мес. о откуну књига „Песме о срнском војнику" и .Песма о Карађорђевићима" од Јована Димитријевића, Савот, размотрнвши књнге, даје мишљења да их но би требало откупљивати. Цо молбама Савет даје мишљење: да Драга Костићева има квалиоикација за привремену предметну учитељицу; да Петар Бубало има квалиФикација за нредметног учитеља, ако докаже да је ратом био спречен да редовно заврши школовање на Университету; да Даница Никићева иема квалиФикација, јер не иснуњава услове члана 64. Закона о средњим школама; да се Јелена Павловић и Магдалена 'Бонлићка могу ставити у пенсију, а тако исто и Мих. Виторовић, ношто је за н.ега накнадно утврђоно да због слабости не може да радн нц административни посао; да се Анђелија Стаичићка може реактивирати; да се Даница Дачнћка може реактивирати, пошто претходно одслужи годину дана као учитељска заступннца, и за то време од надлежног надзорника буде повољно оцењеназарад ушколи; да се Милева Церовићка не може реактивирати, јер је дуго ван елужбе. По молби Владимира Димитријевића-Плетнова, за отварање руске гимназије у Земуну, саслушавши уемене реФерате Мирка Поиовпћа и Милана Коетића, Савет даје мишљење: да би требало доиустити отварање ове школе, но с тим да програм израде заједнички оснивачи школе ц представннци Министарства Просвето и Трговине; и да таква школа треба да има нривремени карактер н да траје само дотле док се при.шке не измене, да се Руси могу повратити у своју домовину. ПРЕТПИСП ГОСПОДИНА МИНИСТРА ПРОСВЕТЕ Господин Министар Просвете претписом својим поставио је : за хонорарног проФесора Пољопривредног Факултета Университета у Београду, за Кудтуру бпљака и биљну селекцију, Алексаидра Стебута, пређашњег проФесора Вишег агрономск 1 јг курса у Москви, — ПБр. 3400 од 6-У1-1920. за лектора чешког језика на Филозофском Факултету Университета у Београду, Д-р Станислава Врандејса, — ИБр. 3399 од 6-У1-1920. . за хонорарног професора Нове Историје и Помоћних Историјских Наука, на Филозофском Факултету у Скопљу, Николаја Михајловића - Бубнова, ироФесора из Гуеије, — ПБр. 3633 од 11-УИ920.