Просветни гласник

77

које све више и више ишчекује остварење теоријских захтева. Осим тога, легислативна је педагогија ближа теоријској и у том што и она узима општи и одређени облик, ако и допушта обичнсг извесна одступања и ограничења. Питања су легислативне педагогије дакле питања и педагогијске теорије и педагогијске праксе. Али будући да се та питања дају посматрати и са стајалишта како се васпитање доводи у везу с друштвеним потребама и с целокугшим осталим друштвеним животом, то и легислативна педагогија може имати своје нарочите задатке. Гистав Ле Бон је истакао да за један народ није ништа жалосније но манија великих рефорама, макар како се ове чиниле теоријски изврсне; само време има ту моћ да изводи радикалне преображаје; закони и институције имају незнатан утицај на масе, ако су они само теоријски оправдани.') Потребно је удубљено познавање расне душе, као и познавање маса, па и појединих локалних прилика и других особености, да би се законима могло одговорити потребама једпога друштва и да би се могао ујамчити његов даљи развој и његово усавршавање. Из тога се види колико кобно може бити по једпо друштво пуко копирање закоиа и установа са стране. Али се из тога не сме извести закључак као да закони и институције треба да одговарају само оним потребама које се у једном друштву заиста осећају. Не, они морају често изазцвати потребе и стварати сложенији живот у смеру све даљега развоја. Осим тога, и за друштво, као и за појединца, вреди познато правпло да се често, када се извесне потребе задовоље, осећа да су потребе биле заиста ту, и да је од користи било оно што је припремљено за њихово изазивање и подмиривање. — Са друге стране, васпитање је само један организам у друштвеноме организму, или, тачније речено, само један систем уз друге системе тога организма; и како су сви ти системи у непрекидном узајамном утицању, то легислативни педагог мора бити свестаи о утицају што га на остале системе врши, и о утицајима које од ових прима. У томе смислу педагогија улази у састав науке о администрацији. -) Из свега овог излази да легислативна и егзекутивна педагогија нису оделити саставни делови наукеовасиитању. Потпуна теоријска ипрактична педагогија мора обухватити сва васпитна питања, а ако се ово или оно питање васпитно (или скуп Више питања) посматра и са другога стајалишта, то се тим стајалиштем оно још не мора издвојити из своје целине и чинити тим засебни део науке, осим ако се потреба таквога издвајања нарочито не докаже. Однос је легислативне и егзекутивне педагогије према науци о васпитању сасвим сличан односу индивидуалне и социјалне педагогије 4 ) В. Пспхологију маса, раззћп. *) С тога ('тајалпшта лрикачао- нам јс иасиитање Ботепа V. 84ет (Теп^аШтдзМп-е. VI Тех1, Ше тпеге УштаИппк, 2. Напр%еМе4, Ра« ВМип§8\те8еп).