Просветни гласник

ЛЕГИСЛАТИВНА И ЕГЗЕКУТИВНА ПЕДАГОГИЈА

79

дуама које га сачињавају. 4 ) Права. педагогија заиста мора бити и индивидуална и социјална, — она и не може бити друкчија, — и будући да не -права педагогија и није педагогија, само се собом разуме да је педагогија и индивидуална и социјална наука, и онда такво разликовање у имену наше науке није ни потребно. 2 ) Напредак у васпитању неће бити уветован тим ако се буде непрекидно расправљало о том да ли је педагогија индивидуална или социјална наука, него ако се васпитни рад подеси тако да васпитање буде све више индивидуално и све више социјално. Међутим, ни ту се не може порећи право никому да из теоријске или практичне педагогије издвоји индивидуалне и социјалне моменте и оделито о њима расправља; још мање да нам покаже колико је током историјскога развоја васпитавање било више индивидуално, или више социјално, или у опште однос између индивидуоло-вања и социоловања у васпитању. То исто вреди и за легислативну и егзекутивну педагогију, и у томе је сличност односа. Легислативна и егзекутивна педагогија нису дакле, угшаво као ни индивидуална и социјалиа, разни делови науке о васпитању (или бар за сада још нису). Али оне указују на стајалишта (а нарочито легислативна педагогија) с којих се може бацити нова светлост на још увек једну науку о васпитању и јаче расветлити поједине њезине области. МИЛАН ШЕВИЋ

НОВА ШКОЛА

„РеФорме данашње школе у појединоетцма не значе ништа ако се њима гвесно не припрема велика револудија школе, којаћее.адашњи школски систем разорити да ни камен на камену не остане." „Школа будућности неће се остварити докле год државе буду мнлпшаризму приносиле највеће жртве. Тек пошто он падне, бићемотолико развијени да увидимо'- како је најскупљи школски алан најјевшпнчјпЕлен Кеј, „Дечје столеће", стр. 275 и 301. На прагу „дечјег столећа", нова, индивидуална школа била је још само сан велике пријатељице дечје. За непуну деценију, тај је сан постао јава. ') В. нрве стране у ЕШса1 Ргтар1е$ ипс1ег!ут§ ЕАисаИоп. 2 ) За Наторна, социјалнн услови образованосши и образовнп уедови соцнјалнога жпвоша чине строго једштгтвеиу тему еоцијалне ггедагогије; само индивИдуално носматрање образовања је пука аистракднја; потпуно је гдедиште васпитања соцпјадно, ово обухвата само собом и индивидуално и не приступа споља као неко друго гледиште, Наторп не признаје иеихологију као примарну основу педагогије, али тврди да су „општи образовни закони заједнице нрема велнком ехватаљу (ЕтвгсШ) Платонову нужно напокон идентични с образовнпм закошша Јшдпвидуе". Б. орега еЉ+а.