Просветни гласник

рад на за1нтити деце

какве су се у коме крају затекле. Свака од ових јединица има одбор од представлика државних и самоуправних власти и добротворних друштава, са потребним бројем сталног чиновништва. Најновијим решењем г. Министра за Социјалну Политику од 1 маја т. г., Обласне Заштите у Загребу, Љубљани, Сарајеву и Сплиту престале су да постоје као самосталне установе, зависне од Одељења, и придате су Повереништвима за Социјалну Политику у тим местима Организација, предвиђена Правилником и доцније детаљисана Пословником, у главном је спроведена, сем у једном мањем делу општина где то није учињено због оскудице у људима који треба ову организацију на овој основи да прихвате и спроведу. Али у колико није извршено образовање органа, узети су у помоћ општинске власти и месни одбори за помоћ невољнима, или школски одбори, те се преко њих спроводи гштање о заштити деце. Тако је државна заштита доспела и до најудаљенијег села. Упоредо са извођењем организације, приступљено је одмах и попису деце којој је потребна државна заштита, а у исто време отпочето је и пружање ирве, хитне помоћи. Попис, који је требао да да базу за оријентацију и стварање плана за рад, није дао повољан резултат, јер је у највећем делу општина рђаво схваћен његов циљ. У спискове за попис уписивана су као ратна сирочад сва деца оскудна у оделу и обући, без обзира на породично и имовно стање. На тај начин појавили су се бројеви од 20- 30.000 сирочади у једном округу. Сви покушаји да се изврпш корекција и да се изнесе право стање остали су без успеха. Ипак, по вероватном прорачуну, у Краљевству има 60 70.000 сирочади и око 150.000 друге деце којој треба помоћи. Помоћ која се пружа деци полази од најтежих случајева, на првом месту од ратне сирочади и деце болесних родитеља, а даје се па такав начин, за први мах, да се обезбеди живот и очува здравље. Сва су деца склоњена с улице и обезбеђена од потребе за прошњом. Обезбеђени су им стан, храна, и у неколико одело и обућа, једнима смештањем у домове, а другима смештањем код најближих рођака и добрих људи, уз пристојну месечну ијш повремену новчану помоћ, која иде у висину до 50 дин. месечно на једно дете. Досад је помогнуто у округлом броју око 100- 120.000 деце, а у колико оргапизовање напредује, број помогнуте деце бива све већи. Сем тога, сем ове прве и пајпужпије помоћи, државни органи, уз помоћ добрих људи, хуманих друштава и страних мисија, пружали су и друге помоћи: предузимано је и амбулантно, болничко и климатско лечење великог броја оболеле деце, нарочито шкрофулозне и катаричне. За то су искоришћаване државне и приватне установе које су постојале, а створене су и нове, сталне или провизорне.