Просветни гласник

104

(1РОСВЕТНИ ГЛАСНИК

Затим је предузето смештање већ дорасле деце на привредне послове, пајвише на занате и у трговину. Тај посао вршила је Државна Заштита сама, а сад се настоји да се он врши уз помоћ „Привредника" и „Радише", врло јаких и добро организованих установа. Помоћ у постављању старалаца, у добијању инвалидске потпоре, у давању на усиновљење, у проналажењу изгубљене деце и родитеља, такође је врло успешна. У крајевима ван Краљевине Србије, где је много мање ратне сирочади и много мање упропапгћених породица, јавила се још за време рата, 1917 г., друга потреба. Године 1917 јавила се код нашег народа у брдским крајевима Босне и Херцеговине, Далмације, Хрватске и Истре, као страховита неман, глад. С једне стране неродица, а с друге забрана да се у те крајеве уноси храна, учиниле су да је наступио био страховит помор деце од глади. Тако стање побудило је хумане људе у Загребу те су образовали одборе и учинили апел на народ у Хрватској, Славонији и Војводини, и овај се врло лепо одазвао, примајући гладну, голу и босу нејач на „прехрану". Уз помоћ добрих људи, организовано је било у другој половини 1917 г. прикупљање деце по тим оскудним крајевима, одакле су возовима на стотине довођена у ове питоме и богате крајеве, где су размештена код добрих и имућних људи. На овај начин збринуто је око 16.000 деце, од којих су 7.500 православна. Овим покретом руководио је за католичку децу професор г. ШиловИћ, а за православну г-ђа Ћук, уз неоцењиву помоћ учитељице г-це Георгине Стојановићеве. Ова су деца и данас највећа брига државних и приватних организација на тој страни, јер се многа немају где вратити, а многа желе да остану где су. Уз ову децу Војводина је, по ослобођењу, примила и повећи број наше деце, која су највећим делом смештена по домовима, а једним делом и на привредним пословима. Један мали део наше деце узела је, из захвалности, и Босна; аДалмација нам се одужила примајући прошле године око 600 деце на опорављење у благој приморској клими. У крајевима под Аустро-Угарском, било је установа за децу сирочад и напуштену и пре рата, па су оне добро послужиле, уз извесна проширења, и за време рата, прикупивши скоро сву сирочад у своје закриље. Ове су установе биле државне, или конфесионалне, а неколико их је било и приватних, основаних од хуманих друштава. Оне и данас врше ту улогу, добивши у помоћ ново-отворене домове са државном помоћи. У нашим крајевима, рат је пореметио и оне две-три установе које су постојале, а са државним сломом наступио је потпун крах и за те установе. Оне су напросто затворене, а деца растурена. Али кад се оку-