Просветни гласник

116

ПРОСВЕТНИГЛАСНИК

Садржину осталих глава овде нећемо излагати. Напоменућемо само да се у четвртој глави (стр. 65—117) износи једна доста детаљна анализа непосредно датога, која чини емпиричку базу моје Метафизике, а у деветој (стр. 224—255) се чини покушај чисто логичке дедукције квантитативно-квалитативне структуре света. Остатак књиге (стр. 425—570), који чини трећи одсек целокупне прве и друге свеске (ове две свеске чине једну целину подељену на три одсека), садржи у себи елементе једне нове науке која у схватању и објашњењу света иде још један корак даље од Метафизике, која се бави последњим појамним елементима света, и коју сам ја за разлику од Метафизике назвао Хипермешафизиком. Како је садржина појединих глава у томе одсеку тако апстрактна да је једино потпуно стручним читаоцима разумљива, то преко њега овде морам да пређем ћутке. При крају додајем неколико напомена о методској страни дела. Моја Метафизика почива на анализи чињеница у непосредном искуству. Први и најопштији резултат те анализе је тврђење да у искуству постоје две битно различне врсте чињеница, просше и сложене чињенице. У просте чињенице долазе и најпростије логичке аксиоме (нарочито став противречности). Решење метафизичког одн. квалитативног проблема света постаје с тога на два начина могуће: или ћемо поћи од основних логичких аксиома (чији праизвор лежи у принципу суирошносши), и дедуктивним путем извести структуру реалности; или ћемо поћи од самих чињеница непосредног искуства, и питати се како мора да се замисли структура реалности, на да ове чињенице буду разумљиве. У мојој кнљзи први пут је учињен покушај да се на оба ова начина реши светски проблем: у првих осам глава на основу анализе искуствених чињеница испитују се разне логичке претпоставке о структури света, при чему се противречне претпоставке или претпоставке које противрече већ утврђеним претпоставкама одбацују на основу раније признате вредности логичких аксиома. На тај начин емпирички пут за решење светског проблема (који се не сме идентифицирати са индуктивном методом позитивних наука, јер индукција не зна за апсолутно просте непроменљиве чињенице искуства) је помешан са индиректно-логичним, док је дедуктивни пут, пут директне логичне дедукције. Оба пута међутим воде до апсолутно извесних ставова, тако да, и ако је база моје Метафизике емпирична, њени резултати имају карактер егзактних рационалних ставова, одн. претендују на карактер таких ставова. Д-Р БРАНИСЛАВ ПЕТРОНИЈЕВИЋ Једна француска књига о нашим ђацима') Кад је отпочео рат са Аустро-Угарском, г. Хонора, посланик Ниских Алпи (Ва55е5 -А1рез) у француском Парламенту и велики пријатељ нашег на') ИЈтуегзИе />апссизе е( 1а јеипеззе зегде, раг АтесЈее МоиИпз. Оиугаде огпе г!п 8 §гашге8 ћога 4ех4е. 8°, р. 122, рпх 3 ВгпхеПез е4 Рат, Тлђгаије паИопа1е сГАг1 §1 (ГТШоЈге, е. Уап Оев); е(; Сче, 1917,