Просветни гласник

ДРУШТВА И УСТАНОВЕ

127

браћаја, и у томе питању, као и у неким другим, није сматрао за потребно да нам изађе на сусрет. Ми морамо поводом тога изразитИ своје дубоко жаљење и незадовољство, и то у толико више што је највећи део наставника којима је потребно бањско лечење био жртва својих војних обавеза у минулом крвавом рату. То су људи који су дан и ноћ држали главу на нишану непријатељском оружју и водили борбу за слободу и уједињење, које смо најзад и доживели. Људи чије је здравље пољуљано под таквим приликама, имају потпуно и непосредно право на те незнатне олакшице у подвозу и на олакшице у бањском лечењу. Та ствар мора и нехотично бити забележена врло немило у души свакога наставника и члана Професорскога Друштва. Најзад да поменемо да су сви напори остали без успеха да се понова почне штампати лист „Наставник", који је кроз читаве годике служио друштву на част и био му од неизмерне користи. У прво време није било за то материјалне могућности. Доцније је та тешкоћа отклоњена добротом Г. Министра Просвете, али је у том наступи о штрајк типографских радника, те је онемогућено штампање. Али како је данас штрајк престао, то ће се свакако почети ускоро и са штампањем „Наставника", за који је прикупљен и сређен материјал. н. ДИВАЦ Друштво за Српски Језик и Књижевност. — Друштво за Српски Језик и Књижевност основано је 10 новембра 1910 године и одмах се почело развијати, стичући све већи број чланова и добијајући све већи број радова. Извештаји о његовом раду за 1910—1911 и 1911—1912годину објављени су у „Просветном Гласнику", а затим оштампани у засебним књижицама. 1912—1913 школске године Друштво је обуставило свој рад, јер је велики број чланова учествовао у балканским ратовима. У рату противу Бугара, 26 јуна 1913 године, погинуо је славно, на положају Ретке Букве, Радојко Деметровић, професор II Београдске Гимназије, резервни капетан и командир чете. Смрт пок. Деметровића била је први губитак Друштва. Чим су се прилике после ратова средиле, Друштво је наставило свој рад и показало лепе резултате. На састанцима у току 1913—1914 године читали су се ови радови : Павле Поповић, Истраживања о Јоакиму Вујићу; — Д-р. Милан Ћурчин, 0 јамбском стиху; — Д-р Веселин Чајкановић, Тумачења народних пословица; — Д-р Тихомир Р. Ђорђевић, Симбол старешинства у народним песмама; — Павле Поповић, Трлајић и Геснер (Испитивање извора); Паулина Лебл, Стеван Живковић-Телемак;—Д-р Миливоје Јовановић, 0 настави српског језика у нижим разредима гимназије; — Александар Арнаутовић, О Читанкама Милоша Ивковића и Војислава Јовановића. Тадаје Друштво претрпело још један велики губитак. 2 маја 1914 године умро је изненада Д-р Јован Скерлић, професор Университета, народни посланик, књижевни критичар, и један од оснивача Друштва и његових врло активних чланова. Друштво му је одало заслужену пошту, као и раније пок. Деметровићу, и биографије ће им бити објављене у нарочитој Сиомениии, као и биографије погинулих и умрлих чланова у току европског рата. Поводом Скерлићеве смрти Друштво је основало „Књижевни Фонд Д-р Јована Скерлића" и почело скупљати прилоге. Тај је посао обустављен за време европског рата. Имовином тога Фонда рукује нарочити Одбор, који ће наставити рад према постављеном циљу.