Просветни гласник

128

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

У почетку евронског рата Друштво је морало опет обуставити свој рад. Многобројне жртве и материјалне штете нису штеделе никог, па ни ово Друштво, које је изгубило доста својих чланова, а приликом бомбардовања Университета пропала је и цела његова Архива, која се чувала у Библиотеци Српског Семинара. За то најтеже и најстрашније доба у историји човечанства, када је ратни пожар пустошио иемилице и када су милиони падали на бојним пољима, а хиљаде умирале у позадини од рана, болести, мука и глади, наша земља је поднела највеће жртве. Рат је оставио свуда страховите трагове, проредио све редове, и није мимоишао ни ово Друштво. Од 86 чланова, Друштво је изгубило 12 виђених и вредних чланова: Милуна Ибровца, Момчила ИванићаДушана Рогића, Миливоја Поповића, Милорада Полића, Велимира Рајића, Уроша Петровића, Николу Антулу, Ружицу Вељовић, Војислава Стани, шића, Драгољуба Јовичића и Боривоја Петровића. Од 1914 до јесени 1919 Друштво није могло наставити свој рад, јер је велики број чланова до тог доба био на војној дужности или ван земље. 10 новембра 1919 Друштво је одржало своју прву редовну седницу и на тај начин обновило рад, једно од првих међу нашим књижевним и културним удружењима. Према ранијим годинама Друштво је покалало врло леп успех и напредак у целокупној својој делатности, а изгледи су да ће се и даље развијати и дати још веће резултате. У почетку ове школске године Друштво је имало 74 члана, доцније се уписало још 36, те их сада има укупно 110. Имало је и један губитак, јер је у току године умро Д-р Василије Марковић, професор II Београдске Гимназије. Сада Друштво има из Београда 72, а из других места 38 чланова. 1919—1920 године Друштво је одржало 7 редовних састанака и 1 свечани (годишњи) скуп; на тим састанцима су читани ови радови: 1) 10 расправа из науке: Д-р Веселин Чајкановић, Тумачење неколико народних пословица; — Д-р Тихомир Р. Ђорђевић, Тумачење пет народних пословица; ГТавле Поповић, Доситеј Обрадовић у Енглеској; — Д-р Владимир Ћоровић~Мотив о смрти цара Уроша; — Урош Џонић, Српске народне песме код Словенаца; |§-Д-р Алексан дар Белић, Слог као фонетска јединица; — Д-рТихомир Р. Ђорђевић, 0 књижевним приликама у доба киеза Милоша; - — ' Светозар Матић, Шаблон у српским народним песмама; — Исидора Секулић-Стремницка, Београдски стил (Одломак); — Д-р Владимир Ћоровић, Нове уметничке песме босанских муслимана XVII века. " Овим расправама могу се додати и: Никола Антула (Живот и књижевни рад), од Миодрага Ибровца; — Биографије и књижевни рад погинулих и умрлих чланова, бд~ Уроша Џонића. 2) 3 расправе из методике предмета: К атари на Богданбвић, Писмени задаци у вишим разредима гимназије; — Урош Џон нћ, Учитељ књижевности (Поводом истоименог чланка Васе Стајпћа): Зорка Каснар, Теорија књижевности као наставни предмет у гимназији. 3) 2 реферата: Милан Богдановић, Историја српско-хрватске књижевности од Д-р Д. Прохаске; — Милош Московљевић, Језик хрватских протестантских писаца XVI века од Фанцева. 4) 2 научна саопштења: Милош Ивковић, Име позоришне дружине Њарњаси; — Павле Поповић, Оронта из Ципра. Друштво је имало 1135 динара прихода од чланских улога и расход 113,65 динара, тако да је у благајни остало на крају године 1021.35 дин.