Просветни гласник

ДРУШТВА И УСТАНОВЕ 129

Правила Друштва нешто су измењена и допуњена и у целини гласе: 1. мл. Наставници Университета, виших и средњих школа у Краљевини Срба Хрвата и Словенаца по струци српског језика и књижевности оснивају Друштво за Српски Језик и Књижевност. 2. чл. Друштву је циљ узајамно се обавештавати о научним питањима српског језика и књижевности и радити на усавршавању наставе тих предмета. 3. чл. Друштво држи састанке сваког 10. дана у месецу, изузев месеца у школском одмору. 4. чл. Члан Друштва може бити сваки наставник српског језика и књижевности, или блиских предмета. 5. чл. Чланови из Београда плаћају на име улога 20 динара годишње, чланови из унутрашњости по 10 динара. 6. чл. Уз председништво (председника и секретара) постоји Одбор, који се саветује са председништвом о свима важним питањима. 7. чл. Сваки ко жели постати члан Друштва треба да се обрати писмено Одбору Друштва за Српски Језик и Књижевност. 8. чл. Избору новога члана приступиће се онда када има два члана Одбора који ће га предложити. 9. чл. Чланови добротвори могу постати они који приложе Друштву најмање 500 динара и које Одбор прими. 10. чл. Друштво може изабрати за почасне чланове она истакнута лица која су, било својим радом, било својим услугама, помагала циљеве овога Друштва. 11. чл. Чланови помагачи могу постати они који приложе Друштву најмање 100 динара и које Одбор прими. Почетком марта 1920 године основана је у Скопљу секција Друштва, и она је у сталној вези са Управом у Београду. На годишњем скупу, 24 маја ове године, изабрана је једногласно стара Управа: за председника г. Павле Поповић, професор Университета; за секретара г. Урош Џонић, професор III Београдске Гимназије; за чланове Одбора: г-це Станка Глишић, Катица Павловић, Олга Косановић, Катарина Богдановић и г. г. Д-р Тихомир Р. Ђорђевић, Д-р Веселин Чајкановић, Миливоје Башић, Светозар Павић, Бошко Бошковић, Павле Стевановић и Светислав Петровић. Годишњем скупу били су присутни г. Милан А. Костић, начелник Министарства Просвете, неколико чланова из унутрашњости и већи број гостију. Програм Друштвеног рада је научни и недагошки, и у Друштву се радило у оба та правца. Поводом неких предавања вођене су дискусије, а неке од поменутих расправа већ су објављене. Друштво је у пуном свом развоју, стало је на чврсте ноге, и несумњиво је да ће постићи своје циљеве ради којих је постало. Желели бисмо да оно развије своју акцију по свима крајевима наше проширене земље и да својим радом подигне нашу младу науку и помогне настави матерњег језика и књижевности. у ■ џУчишежко Удружење. — На првом конгресу удружених учитеља и учитељица Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца — о чијем ћемо раду ми донети опширан извештај — донесене су 18 јула о. г. у Београду ове три резолуције:

Просветни Гласник, I књ., 2. св., 1920.