Просветни гласник
0 Настави Францускога језика
163
особеностима које се професор свакога дана труди да уреже у његово памћење. Такви су до ситница разрађени и разноврсни поступци директне методе. Било је од важности истаћи их, у тренутку кад се организује пастава францускога језика у Србији. Ја желим да моје српске колеге нађу, у овим простим и непретенциозним размишљањима, по коју напомену која ће им бити од користи у њиховој настави. Ја бих желео бар да их она убеде у изврсност оне гипке директне методе која, кад уме човек да је мало ублажи, остаје на крају крајева једина жива метода, која доиста говори духу ученика и доводи их мало по мало до „стварног поседовања" страног језика. Р. ЛАВАЛ
1ШСМЕНИ ЗАДАЦИ ИЗ СРПСКОГ ЈЕЗИКА У ВПШИМ РАЗРЕДИМА СРЕДЊЕ ШКОЛЕ IV На послетку треба нешто казати и о домаћим задацима. Ревносни наставници захтевају сваког месеца по један домаћи и по један школски писмени рад, што одговара и наставном програму из српског језика .за нормалне прилике, какве смо имали овде у Србији пре рата. По два задатка месечно заиста није много, ако би у сваком одељењу било по тридесет и испод тридесет ђака; али данас њих има готово редовно педесет и преко педесет, а о скором смањивању тих великих бројева не може још ни да се. мисли. Треба сада израчунати колико би се писмених задатака морало прегледати сваког месеца, и при томе имати на уму да су домаћи задаци у вишим разредима обично дужи него школски, па онда отворено признати да тај посао није ни лак ни особито пријатан за наставника. Ствар се још већма отежава ако изостану оцене, које утичу више на амбицију него на интелект, и у место њих се уобичаји стављање кратких напомена, речитијих и кориснијих за старије ђаке од оних немуштих бројева 2, 3, 4, 5. Према томе, настаје сада за нас важно питање: на који начин би се могао редуцирати број домаћих задатака у вишим разредима, да би се олакшало у првом реду наставнику, а и ђацима. За време трајања шестомесечног и дванаестомесечног течаја, са шест часова недељно у сваком одељењу, решавала сам ја питање о домаћим задацима тим што сам их претварала у семинарске радове, а университетски Српски Семинар служио ми је при томе као угледни пример. Са одраслим, већ зрелим ученицама ишло је то веома добро. За сат и по, колико је увек трајао семинарски час, прочитала би се по два домаћа задатка, па би онда настала ванредно жива дискусија. И