Просветни гласник

166

Просветни Гласник

ГЕОГРАФИЈА У СРЕДЊИМ ШКОЛАМА 1 )

У последње време све се више у јавности претреса питање о реформи наше средње школе, коју захтевају нове потребе нашег друштвеног живота у опште и националног посебице. Та реформа треба да буде сасвим коренита и добро смишљена. Коренита с тога што је крвави светски рат из основа пореметио друштвено уређење и материјалну културу већине европских земаља и држава; а смишљена зато што су врло многобројна питања која треба темељно проучити и разумно одлучити пре него што се пређе на дефинитивну редакцију „Пројекта Закона о преуређењу средњих школа" у нашој уједињеној отаџбини. Једну од најважнијих тачака те реформе чини питање о Наставном Плану средње школе, који је основица целокупног школског рада, који даје средњој школи њено специфично обележје, и од чијег решења зависи да ли ће средња школа одговарати намењеном јој циљу. Несумњиво је да ново доба захтева и нове школске задатке. До сада је средња школа имала за циљ само да даје ученицима више опште образовање и васгштање, и да их спрема за слушање наука на Университету и другим вишим школама. Другим речима, средња је школа до сада припремала кандидате највећим делом за државне чиновнике, у место да их, поред тога, приуготовљава и за ступање у разне стручне школе, које поред теоријске дају и практичну спрему неопходно потребну за самосталан живот и користан рад у друштву. После искуства које је свет доживео за време минулог страшног рата, задатак се средње школе мора свуда, па и код нас, сасвим изменити; она се мора ставити на сасвим нову основицу, која ће имати што је. могуће више практично и пационално обележје, и према којој ће се у Наставном Плану средње школе сваком предмету дати онакво место какво му припада нрема његовој важности за опште и практично образовање, као и за морално и национално васпитање ученика. Поводом тога ја ћу овде изнети у најглавнијим потезима: значај Географије као наставног предмета, метод њеног излагања и место које данас има у средњој школи; а затим ћу изложити мишљење моје и мојих колега г. г. Емила Цветића, Владимира Маринковића и Боривоја Милојевића, стручних наставника Географије у Београду, о месту које овај предмет треба да заузме у новом Наставном Плану наше средње школе, с обзиром на нов задатак школе и на значај географске наставе за постигнуће школског циља. Пре свега потребно је поменути и нагласити да је Географија по мишљењу педагога наставни предмет који најсвестраније образује и васпитава; и да међу средњешколским дисциплинама нема ниједне која се у том погледу може с њом поредити. И ако с нешто претеривања, Лавис је имао право кад је рекао да је Географија најфилозофскија наука, јер се она не бави само изношењем позитивних чињеница и природних

') Нредавање држано на седицдц Геогра«изког Друштва у Београду 27 . <1»ебруара 1920 Јодане,