Просветни гласник

Писмени Задаци из Српског Језика

165

српски језик и књижевност, озбиљно замислимо о томе како би се морала удесити писмена настава да бисмо имали бољег и трајнијег успеха. Сем нас који смо као стручњаци за тај предмет највише одговорни, ваљало би да се замисле мало и остали наставници, који додуше раде са нама упоредо, али не раде и заједнички, јер у нашој средњој школи слабо ко и води рачуна о потреби договарања и солидарисања у предавању и примени знања. Солидарност наша од прилике је таква да историчари и професори живих и класичних језика окривљују нас што им се ученици невешто усмено изражавају и дају рђаве преводе странога текста, а ми се опет бунимо против њих што су ђаци слабо обавештени о историји и страној литератури, те не смемо ни да им споменемо тему која излази из оквира српске књижевности и најобичнијега личног искуства. Све то очевидно показује да у програму и методама наше средњешколске наставе има пуно тога што треба да се мења, да реформу никако не би вредело ограничити само на старије разреде и један једини предмет. Шта више, могло би се нарочито говорити и о неким разорним факторима изван школе, на које такође пада један део кривице што наши ђаци рђаво пишу и слабо мисле. Пошто сам већ при крају, то ја овде само узгред напомињем да се писменост учи не само из граматике и теорије књижевности него и гледањем, односно угледањем на текст који најчешће долази у руке. Ту сада наша омладина има свакојаких примера за углед, али више рђавих но добрих. Захваљујући многим нашим полуписменим новинама и књигама, нарочито понеким преводима, ђацима остану у визуелном памћењу сасвим погрешне слике, и ви их после с муком и често без успеха морате навикавати на правилност. Но да се вратим на ствар и да завршим, јер о тим утицајима изван школе нема смисла говорити само узгред и напамет, него са више пажње и са конкретним доказима под пером, које свакако није тешко наћи. Главно је сада из ових последњих редова закључити то да су сва педагошка и школска питања, исто као и сва социјална, у тесној међусобној вези и под јаким утицајем средине у којој се живи; да она постају и развијају се истовремено, синхронистички, па С -е тако на сваки начин и решавају. Реформа средње школе, која је данас на дневном реду и код нас, ако се добро схвати и доследно изведе, мораће дакле и у писменој настави створити нешто боље; али већег и трајнијег успеха биће само ако у свима питањима'о српском језику и књижевности главну_ и пресудну реч буде имало ово наше Друштво. Њему би се у томе свеопштем реформном покрету морало дати толико утицаја и ауторитета колико настава матерњег језика има важности за школу и живот. КАТАРИНА БОГДАНОВИЋ