Просветни гласник

168

Просветни Гласник

За морално - етичко васпитање Географија има пуно елемената у своме антропогеографском делу, који се бави Земљом као стаништем људским, те говори о утицају природе на тело и дух човечји. Ту се ученицима износи однос између човека и природе, њихов међусобни утицај и способност човечја да природне силе ставља у своју службу, т. ј. да их потчињава својим циљевима. Ту се, дакле, износи занимљива и величанствена борба човека с природом, која је почела од појаве првих људи, а завршиће се с нестанком последњег човека. Та борба даје ученицима поучне примере за веровање у умну моћ човечју, за снажење њиховог самопоуздања, за сазнање да људи имају изузетан положај на Земљи према осталим створовима, те их све то гони на усавршавање, како би постали што кориснији чланови човечанства. Ово нарочито у случају кад наставник лепо предаје, те убеди ученике да Земља није мртва лопта, да су планине и реке, језера и мора, шуме и пустиње, живи географски објекти, на којима су и природа и човек развили своју делатност. Посматрањем природних лепота у отаџбини, ван ње и у васиони, развијају се код ученика естетичка осећања; а цртањем карата, мерењем на њима и моделисањем рељефа, изазива се воља за рад, који је најбољи лекар од досаде и најпоузданији чувар од свију порока. Осим чисто школског практичног значаја (за концентрацију наставе), Географија је од врло велике важности за практичан живот у друштву. Шта више може се рећи да је у том погледу од свију наука човеку најпотребнија. У данашње време, када се паром вози, светлошћу слика, а помоћу електрицитета пише, па чак и говори, земље и народи који некада нису ни чули једни за друге, толико су се међусобно приближили и упознали да су већ добри знанци. А необично развијен паробродски и железнички саобраћај учинио је те се читаве стотине научних испитивача жудних истине, читаве хиљаде окретних трговаца жељних зараде, читаве десетине хиљада радозналих иутника жудних уживања у природним лепотама и културним знаменитостима, читаве стотине хиљада ратника које себични интереси појединих друштв.ених класа или народа у крв гоне — креву по копну и мору, по целој земљиној површини, мал' те не као по својој сопственој отаџбини. И кад ее томе дода да данас сваки писмен човек, због ванредно развијеног телеграфског, телефонског и новинарског саобраћаја, може седећи у својој соби пратити дан по дан догађаје не само из своје отаџбине него из свију земаља на свету, онда је тек појамно и јасно колико су географска знања неопходно потребна сваком иоле образованом човеку којег интересује свет и живот. Без тих знања не може бити : ни учитељ ни ученик, ни природњак ни историчар, ни новинар ни политичар, ни трговац ни морепловац, ни војсковођа ни војник. Напослетку, важност Географије повећава се још и тиме што она, поред општег научног, практичног и васпитног значаја, има и свој специјални национално-васпитни циљ, који се постизава изучавањем домовине. У погледу националног васпитања ученика, које треба да буде тежиште целокупне средњешколске наставе, изучавање Географије отаџбине стоји напоредо с наставом народне историје, матерњег језика и књижевности на њему. На основу свега изложенога сме се тврдити да је Географија, по разноврсности свога утицаја на развитак духа, воље и карактера уче-