Просветни гласник

Географија у Среднвим Школама

169

ничког, најважнији средњешколски предмет, јер она поред вишег општег образовања развија код ученика национални дух, моралну вољу и ствара од њих мислене, радне и карактерне људе и добре патриоте. А нико не може порећи да су нам такви људи данас потребнији него икад раније. Ово преимућство над осталим наставним предметима дају Географији: садржина, разноврсност и обим градива које спада у предмет њених излагања, јер су у њој заступљене све природне и друштвене науке које се изучавају у средњим школама, па чак и Математика; а сем тога и многе друге дисциплине материјалне и духовне људске културе. Па и поред свега тога, Географија је до скора била свуда у Европи најзанемаренији школски предмет, а код нас је још и данас пасторка средњешколске наставе, чији је првенац Математика, а мезимац Латински Језик, па чак и Веронаука. То потцењивање важности овог корисног и потребног наставног предмета одбило је многе младе и вредне људе од изучавања Географије на Университету, те је с тога географска настава у нашим средњим, па и стручним, школама још и данас у рукама нестручних наставника, који часове Географије примају по нужди, т. ј. само ради допуне броја својих часова до законског максимума. И како је по нашим досадашњим наставним плановима Географија била и остала поглавито предмет нижег течаја, у којем се, и с обзиром на умно развиће дечје и с обзиром на природу самог предмета, излаже највећим делом: речник имена разних географских објеката и појава, и збирка дефиниција и бројева који су с њима у вези — није чудновато што се Географија предаје најгоре од свију предмета у средњим школама, јер тај тежак материјал (дефиниције, имена, бројеви) не прати се обично никаквим напоменама, никаквим описима, никаквим објашњењимг, никаквим наставним средствима, па чак ни картама, пошто за таква предавања нестручни наставници немају ни воље ни способности. Уз то, на жалост, наша цеитрална просветна власт није налазила за корисно и потребно да за пуних 40 година нашег самосталпог живота учини ишта за олакшање ове из наведених разлога — тешке наставе. Да оставим на страну то што се ни у једној нашој средњој школи географска настава не прати биоскопским, па ни пројекционим сликама јер за то досад није било не само материјалних него ни локалних могућности ја морам нагласити да наше Минисгарство Просвете носи одговорност што ни данас немамо српских зидних карата и српских школских атласа, без којих се не да ни замислити предавање и изучавање Географије. С тога је она најдосаднији и најсувопарнији предмет, управо тортура за ученике, и ако је у њој све лепо и занимљиво, све стварно и очигледно; и ако је све у њој способно да изазове рад ученичке маште и разума, т. ј. да их занима, поучи и научи. Изучавање Географије обухвата: номенклатуру, картографију, описивање и објашњавање. Номенклатура не чини географску науку, али се Географија не може студирати без претходног знања потребне номенклатуре, која обухвата не само особна имена разних географских објеката и опште називе разних природних појава, него и дефиниције ових општих термина који означавају облике и иромене на земљиној површини. То је несумњиво најсувопарнији и најтежи део географске наставе, јер је без икакве

Просветни Гласнвк, I књ., 3, св., 1920,