Просветни гласник
Народно Просвећивање у прошлој години
173
НАРОДНО ПРОСВЕЋИВАЊЕ У ПРОШЛОЈ ГОДИНИ - КРАТАК ПРЕГЛЕД РАДА У ОДЕЉЕЊУ ЗА ОСНОВНУ НАСТАВУ Тешке прилике које су задесиле нашу отаџбину пропашћу њеном 1915 године, оставиле су биле смртоносне ране на нашем просветном организму. Непријатељска најезда уништила је вандалски скоро целу нашу културу. Још у првом пролазу, непријатељска војска попалила је и порушила многе школске зграде, многе је знатно оштетила, а скоро све потпуно опљачкала. Школски намештај, учила, збирке, књижнице и остало, све је разнесено или уништено. Па чак су уништене и ограде око школских дворишта и исечено дрвеће из школских градина!... Како је бивша Аустро-Угарска монархија свој поход на Србију и крстила као „казнену експедицију", то су, после окупације, њене власти у Србији узеле на око, у првом реду, просвету и просветне раднике који су остали у земљи, сматрајући их као моралне проузроковаче рата, и немилосрдно их гониле. То су исто радили према њима, још у грознијем облику, иБугари. Многи су просветни радници тада главом платили, многи отерани у ропство, а скоро сви остали били су стално под надзором и присмотром полициских власти, јер се бојало њиховог утицаја на народ и некакве уображене буне. Систем аустријске државне политике уопште је био да скучава просвету у својој земљи, а у окупираним крајевима просвета јој је била трн у оку, и њу је гледала или сасвим да уништи, или да је употреби у корист својих државних циљева. Аустроугарска окупациона власт плашила се и самих српских књига и азбуке, па је званично забрањивала све књиге штампане ћирилицом, а ћирилицу заменила латиницом*). Бугари су у доменима њихове окупације и сиаљивали српске књиге и учила! Доцније, да би се пред Европом оправдале, због уништења српске културе, окупаторске власти су, тобоже, отпочеле заводити и отварати у извесним местима и неке школе. Али у тим школама, у које су подоводили за учитеље једва писмене подофицире, и за учитељице проблематично и неквалификовано женскиње, аустријске власти су имале да намећу своју културу српскоме народу, и да спремају српску омладину у духу њихове просветне политике и однарођавања. Бугарске власти су пак ишле на то да потпуно „побугаре" српску омладину, што пре наметнувши званично по школама б^угарски језик и бугарске књиге! Школе које су окупаторске власти биле отвориле са напред изложеним тенденцијама, биле су доведене нешто у ред и снабдевене наставним средствима, махом из ратног плена. Али, приликом повлачења
*) Чак се толико далеко ишло додније, кад су пећ аустро-угарске власти почеле отварати школе, да су латиницом штампале и црквене молитве.