Просветни гласник

174

Просветни Гласник'

непријатељске војске из Србије, и оне су пострадале. Намештај, наставна средства, прозори, врата, ограде и друго, све је разнесено, тако да су и ове школе остале опет онакве какве су л биле кад је немачка и аустријска војска прошла први пут кроз Србију. У таквом стању је затекло ослобођење Србије наше школе н просвету. Министарство Просвете отпочело је рад крајем 1918, чим је први мипистар у ослобођеној Србији Г. Давидовић дошао у Београд. Отпочет је рад у потпуно празној кући. Није било ни намештаја, ни канцеларијског прибора, ни персонала, ни књига, ни закона и уредаба, ни архиве. Тек доцније, у току рада, стигло је нешто од архиве спасене после евакуације, и архива са Крфа. Први послови Министарства кретали су се у правцу сређиван.а упропашћене администрације, прибирања и размештаја учитеља и професора, што бржег отварања и поправљања школа и њиховог снабдевања намештајем, прикупљања ученика, и др., што је све стало огромног труда. Јер је све требало радити с почетка, из основа. Министар Просвете желео је да се отпочне рад бар у београдским основним школама још у децембру 1918, и да се, ако је икако могуће, прослави Св. Сава уобичајеним начином у ослобођеној Србији што свечаније. И заиста, енергичним настојавањем београдских учитеља, неколико београдских основних школа су отпочеле рад још пре Божића 1918, и ако без најпотребнијег намештаја, без столова и столица, табли, рачунаљака. Деца су доиосила сама од својих кућа клупице и столице на којима су седела у школи. И Свети Сава, патрон школски, прослављен је свечано и радосно. Мало по мало почеле су ницати у целој земљи школе, једна за другом, и прикупљати око себе дечицу жељну науке и просвете у готово празним, хладним учионицама, загрејаним топлином љубави наставника и ђака. Потребе нове државе и нове прилике, створене великим историским догађајима, неминовно су захтевале и нову организацију самога Министарства, које је сад преуређено на новој основи. Створена су одељења за Вишу, Средњу, Основну Наставу и Уметност. Одељење за Вишу Наставу назвато је по Уредби о Уређењу Министарства Просвете Опште одељење; под њим су Рачуноводство, Статистика и Одељење за снабдевање школа и материјално обезбеђење ученика. Учитељске школе, које су пређе биле заједно са средњим школама, сада су потпале као стручне школе под Одељење за Основну Наставу. Пред евакуацију у Србији је б^уш 1448 школа, са 3438 учитеља и учитељица. Првог месеца по ослобођењу, било је отворених школа 1097, и учитеља и учитељица на дужности, — оних који су се вратили из емиграције и оних који су заостали у земљи — око 2500. Данас има 2129 отворених школа, са 4015 одељења, а учитеља и учитељица на дужности 3665, без забавиља и вероучитеља муслимана.